-
On me voli na svoj način
“On ne piše nježna pisma Nikad o tom ne govori Ne zna srce da otvori Al’ ja vidim što mu značim On me voli na svoj način…” Prepoznali ste ga u ovim stihovima? Šarmantnog Petra Pana koji će vas milovati pogledom dok vam dušu u kašu ne omekša, koji će vam uzdahom zagolicati maštu do usijanja, čiji vam glas lastavice s juga vraća? Hrabrog viteza koji će vas sa puno žara čuvati od loših vesti, urokljivih očiju, zluradih senki? Radoznalog pustolova koji će istražiti tajne odaje vaših misli i koji će po treptaju oka znati šta vam se u srcu skriva? Učiniće on sve za vas, biće vaše rame za…
-
Da ti kažem šta mi je
Mada sebe i dalje smatram devojčicom, podaci u mojoj ličnoj karti kazuju da sam pregurala već dva punoletstva, a i još mi nešto godina za kusur ostaje. Nemam sedih u kosi da to i dokažem, ali mi se oko očiju polako nazire tanana mreža bora. Postajem svesna da sam duboko zagazila u zrele godine kada počnem da se prisećam i da prepričavam događaje od pre nekoliko decenija. Znam da bolest za godine ne bira, ali mnogi moji vršnjaci imaju neke tegobe, zdravstvene probleme, nasledne ili bolesti modernog doba. Ja, za sada, na svu sreću, ne. To, naravno, ne znači da mi je sve potaman i da se nikada ni na…
-
Vatromet emocija
Već treći put za nešto više od godinu dana plačem u zaječarskom pozorištu, ne uspevajući da zadržim emocije. Puštam da mi tople suze klize niz obraze. Prethodna dva puta, prošle godine na Božić, najpre u januaru na pravoslavni, a potom u decembru na katolički, ganula me je ista pesma. Dok sam na početku godine, udobno zavaljenu u fotelju u trećem redu, zajedno sa Slađom i još trista ljudi u sali, pevušila uz Biljanu Krstić „Jovano, Jovanke“, bila sam savršeno srećna. Međutim, život nas često stavlja na probu, testirajući našu odlučnost, hrabrost, snagu i spremnost da i u najstresnijim situacijama sačuvamo duh i um. Život nije uvek mirno more, već stalna…
-
Proleće mi budi sećanja
Držim se dalje od posebnih mesta i čuvam se sećanja na važne datume i momente bliske srcu. Sve је to pepeo bivših dana, ali znam da je dovoljna samo iskra da se sve ponovo razgori i rasplamsa. Ponekad me zavara miris tek procvalih ljubičica, prolećni lahor koji mi svojim dahom miluje lice ili vedro noćno nebo izatkano zlatnom srmom zvezdane prašine, pa se sećanja, nepozvana i duboko u duši sakrivena, ponovo jave. I ja, potpuno nesvesna, silazim sa staze koju sam zacrtala i krećem prečicom nemira. Sa svakim novim korakom upadam dublje u vrtlog prošlosti, zavarana mislima i osećanjima. Maštam! Sanjarim! Prepuštam se iluzijama… Zavaravam samu sebe, znam. I ne…
-
Ipak poželim neko pismo
Kada su iščezla ljubavna pisma? Kada su nestala iz običnog života i postala samo deo slatkog sećanja za one koji su imali tu sreću da vole i budu voljeni u neko drugačije, mnogo naivnije i romantičnije vreme? Ljubavna pisma još postoje samo u knjigama i u filmovima, i tek ponekad na forumima na netu. Sms ili mail, bez obzira na jačinu osećanja ili broj najšašavijih reči koje zaljubljeni razmenjuju, ne mogu da zamene rukom ispisane redove po diktatu srca, koji svaki put bude nežnost i iznova opijaju čula. Čak i kada emocije utihnu i davna ljubav bude samo deo naše sentimentalne istorije, stara pisma miluju dušu. Obožavala sam ljubavna pisma.…
-
Ples je tajni govor duše
„Ples je tajni govor duše“, zapisala je davno balerina i koreograf Marta Grejam. I zaista, bar za mene, ništa nije tako intimno i iskreno kao ples. Retko plešem, mada volim, jer se tada pred tuđim očima osećam ogoljeno, potpuno otvoreno, kao da najtananija osećanja kojima je duša protkana iznosim na videlo… i nežnost, i strast, i ljubav, i tugu, i čežnju, i opijenost… Da bih mogla da se prepustim plesu moram da uživam u muzici i da verujem osobi u čijem sam zagrljaju. Verovatno zato mogu na prste jedne ruke da nabrojim sa kim sam zaista plesala od devojaštva do sada. Tu, naravno, ne mislim na drugare i kolege. Mišljenja…