Lagano ispijam popodnevnu kafu. Običnu, crnu, slađu, s malo mleka. Gustiram je čitav sat, lagano, dok listam ženski časopis. Premeštam šoljicu iz jedne u drugu ruku dok okrećem stranice, gledam fotografije, pročitam po koji pasus. Misli mi se iznova vraćaju na kafu. Nisam zavisnik, mogu da je se odreknem u bilo kom trenutku, ali za mene je uživanje u kafi mnogo više od pukog ispijanja tople, ili hladne, crne tekućine. Više je deo intime, nego svakodnevna rutina, i  zato mi je važnije sa kim delim svoju privatnost  od toga gde i kakvu kafu pijem. fototgrafija: twitter.com Najčešće kafenišem sa drugaricama. Priča sama ide. Od najbezazlenijih zapažanja stvari koje nas okružuju, do…