• Treperenje duše

    Kućica iz sna

    Davno joj je obećao da će sagraditi kuću samo za nju. Daleko od radoznalih pogleda i priča. Daleko od sivila i ubrzanog ritma života koji neumoljivo mrvi svu ležernost i šarm grada u provinciji. Njihovo mesto je u nekoj drugoj priči, ali nije vreme da se u nju otisnu. A ne mogu ni doveka budućnost budni snevati… Godine su prolazile, a njihova izmaštana kućica, tri sa tri, ostala je samo gruba skica mladalačke zanesenosti. Putevi su im se razišli. Ostala je nada da će se ponovo sresti na raskršću sudbina i tu postaviti temelje svog doma. Kad je mastilo izbledelo sa kontura njihovog izmaštanog sna, iskra je i dalje tinjala…

  • Treperenje duše

    Šumore školjke na mom dlanu

    Iz ukrasne kutije sa police u spavaćoj sobi pažljivo, kao najveću dragocenost, uzimam jednu po jednu školjku i ređam na dlanu leve ruke. Zagledam ih radoznalo i prstima nežno prebirem po reljefastoj ljušturi. Kao da svaki nabor tajnu krije…i ne samo onu iz dubine mora, već iz čudesnih valova duše. Iz najveće spirale, kao optočene ružičastim sedefom, čujem šumorenje Egeja i šapat zvezda prostrtih na nebeskom svodu satkanom od sna i misterije. Čujem i svoje reči, prepoznajem svoje želje izmaštane na tankoj liniji koja stvarnost od sna razdvaja. Utisnula sam ih čežnjom koja se ne da ni naslutiti, a ta je najgora. Izjeda dušu i telo, pravi kratere na srcu,…

  • Treperenje duše

    Čuvam te

    Oboje nasmejani gledamo u fotoaparat, ona u crnoj koktel haljini, ja u odelu s kravatom. U mraku svetlucaju naše oči i njeni biseri. Ljubav se ne može sakriti. Ona se može osetiti u vazduhu, uloviti u neizgovorenom, oslušnuti u prećutanom, odgonetnuti u pogledu, spoznati na usnama. Umreženi tajnama i samo nama znanim emotivnim kodovima, smejemo se bezbrižno kao da osim nas ništa drugo ne postoji. Ni vreme, ni ljudi, ni stvarnost, ni prohladna, zvezdana noć. Sami smo ona i ja, u mislima miljama udaljeni, na nekom izmaštanom bajkovitom mestu. Milion puta na dan posmatram istu fotografiju, uslikanu pre nekoliko godinu na nekoj proslavi. Još je mnogo ljudi na njoj, ali…

  • Nešto sasvim lično

    Devojčica iz stana 23

    Miris toplog doručka ispunjava sobu. Čini mi se da u njemu razaznajem vlaške palačinke i neodoljivu vanilu svežih kolača. Budna sam, ali oči još ne otvaram. Puštam da osećaj potraje. Postajem svesna šaputanja iz kuhinje, a potom i klokotanja vode u radijatorskim cevima. Ima grejanja, ali bi u postelji svejedno bilo toplo, ušuškano. Na ulici laje nečiji pas, a povremeno prođe i poneki automobil. Sve je tako poznato, tako drago. U osećajima koji se gomilaju najjači je osećaj sigurnosti, pripadanja, neizmerne ljubavi. Na to prvo pomislim kad neko kaže sigurna luka. Za mene je to moj roditeljski dom, stan broj 23 u staroj šesnaestospratnici na kraju grada, kraj reke. izgradnja…

  • Treperenje duše

    On me voli na svoj način

    “On ne piše nježna pisma Nikad o tom ne govori Ne zna srce da otvori Al’ ja vidim što mu značim On me voli na svoj način…” Prepoznali ste ga u ovim stihovima? Šarmantnog Petra Pana koji će vas milovati pogledom dok vam dušu u kašu ne omekša, koji će vam uzdahom zagolicati maštu do usijanja, čiji vam glas lastavice  s juga vraća? Hrabrog viteza koji će vas sa puno žara čuvati od loših vesti, urokljivih očiju, zluradih senki? Radoznalog pustolova koji će istražiti tajne odaje vaših misli i koji će po treptaju oka znati šta vam se u srcu skriva? Učiniće on sve za vas, biće vaše rame za…

  • Nešto sasvim lično

    Hari moje mladosti

    Knjaževac, Gurgusovačka kula, Festival kulture mladih Srbije, gužva. U publici mladi svih uzrasta koji svaku pesmu, svaki stih znaju od reči do reči, na ponekom licu suze…U meni damar ne prestaje.Kad zatvorim oči, ja sam na nekom drugom mestu, trećem, petom…mnogo ih je bilo tokom nekih davnih dana. Još ih u duši čuvam. Odrastala sam, sazrevala, volela, patila, radovala se, vrištala, smejala se, gradila život ciglu po ciglu,  uz pesme sarajevskog benda „Hari Mata Hari“. Ne, nisam njihov fan, jednostavno smo se našli na istoj talasnoj dužini. Prva sećanja na njihove pesme takođe me vezuju za Knjaževac. Sumorna internatska soba, jesen 1987.godine,  stari kasetofon i milion puta preslušavana kaseta,  lepljena…

  • Nešto sasvim lično

    Pitanja srca

    Davno sam zaboravila na stare leksikone  i spomenare koji sa mirišljavim pismima, razglednicama zaljubljenih parova i nekim požutelim slikama samuju u fiokama mog roditeljskog doma. Nadala sam se, imaću devojčicu pa ću joj jednog dana otkriti sve strepnje i nade moje mladosti, ali kako to samo život ume da zamrsi, dobila sam dva divna dečaka kojima je do nežnosti srca kao do lanjskog snega. U svet leksikona vratile su me ovih dana igre blogera čijoj grupi pripadam. Slučajno ili namerno meni, koja više verujem srcu nego razumu i od svega slažem emotivne kockice, pripao je set ljubavnih pitanja. Priznajem, mnoga su me uzdrmala iz korena. Mada do bola osećajna, nisam…

  • Gosti na blogu

    Snovatica

    Pun mesec kao čarobna kugla ove prve junske večeri privlači svojim magičnim moćima. Kad bih mogao da ga dodirnem i da zamislim tri želje, maštam dok sedim u dvorištvu pod omiljenom trešnjom. Opija me njen miris kao i želje koje mi ne daju mira…Čuj mene, želje! Jedna, jedina. Ona. Možda Ona, u drugom delu grada, oseća čudan nemir a i ne sluti da su to moje misli. Pun je mesec, pomisliće, znam. Nasmejaće se osmehom koji toliko volim, odmahnuće rukom i nastaviti da svojoj devojčici priča „Zlatokosu“ za laku noć. Ne zna Ona koliko čeznem za njom, koliko sam noći probdeo pričajući joj u mašti. Moja Snovatica. Sve je moje…

  • Nešto sasvim lično

    Crveno, volim te crveno

    Kada bi moji prijatelji morali da me opišu jednom bojom, sigurna sam da bi se složili da je to crvena. Ponekad pomislim da je to boja moje aure, mada se u te stvari uopšte ne razumem. Oni koji se time bave kažu da je energetsko polje koje nas okružuje otisak naše duše, skica ličnog potencijala. Odražava životnu snagu i zdravlje, raspoloženje, osećanja, misli. Tako sam ja sasvim laički i proizvoljno zaključila da je moja aura crvena i nikako drugačije, mada to možda u svetu astro…čega već, znači nešto potpuno drugo. U radnji prepunoj svega i svačega uhvatiću se prvo za neku crvenu stvar, u izlogu mi za oko uvek zapadnu…

  • Gosti na blogu

    Svet će opstati

    Rtanj. Na prvi pogled sasvim obična planina, u istočnoj Srbiji, nadomak Boljevca, oko 200 kilometara udaljena od Beograda. Sve moje slutnje da Rtanj nije obična planina koja je čudesnom igrom prirode i  tektonskim pomeranjem tla dobila oblik piramide, potvrđene su novembra 2012. godine. Na Svetskom kongresu UFO udruženja, održanom u američkom gradu Baltimoru sve je otkriveno: Srpska planina Rtanj centar je vanzemaljskog života i onostranih pojava u celom svetu. Ova objava privukla je istraživače u Srbiju. Broj  neobičnih pojava je naglo rastao sve dok jedne noći nije konačno potvrđeno da nismo sami u univerzumu. Sam vrh Rtnja je zasijao jakom zelenom svetlošću, cela planina je podrhtavala i uz strahovit zvuk…