Godina prođe
Godina prođe

Kako su krhki naši životi i kako je sve u njima relativno. I vreme, i događaji. Prošle jeseni u ovo vreme Slađa i ja smo sa Majom i Dacom proslavljale buđenje Novog jutra, našeg čeda koje smo lickale, mazile, ulepšavale do iznemoglosti. Koliko smo ponosa, nade, ljubavi i profesionalnog žara utkale u blog to samo... » read more

Hvala vam za zajednička svitanja!
Hvala vam za zajednička svitanja!

“Vreme postoji samo u kalendaru, u životu svako ima svoje vreme”, zapisao je Milorad Pavić, jedan od mojih omiljenih pisaca. I zaista mislim da je tako, i da, uprkos tome što kalendar pokazuje da Novo jutro danas obeležava dva meseca postojanja, nama je vreme naprosto proletelo. Kad ulazite u avanturu pisanja bloga, bez obzira na... » read more

Naše malo slavlje
Naše malo slavlje

Oni koji su upoznali sve muke i radosti roditeljstva znaju da je prvih mesec dana od dolaska bebe na svet najteže. Ne znate kako da se ponašate, šta u kojoj prilici da radite, da li je to što se trudite iz petnih žila i obasipate je neizmernom ljubavlju i nežnošću, dovoljno? E, tako se i... » read more

Dušebrižnici, uvek budni i brižni
Dušebrižnici, uvek budni i brižni

“Suzo, kakav je to skandal sa vašim blogom?”, pitala me je pre nekoliko dana u prolazu prijateljica koju dugo nisam videla. I nije bila prva koja mi je za ovih dvadesetak dana, koliko postojimo, postavila to pitanje. Naravno, skandala nema. Bilo mi je jasno o čemu se radi još prvih dana kada su mi neke... » read more

Pišem, dakle postojim
Pišem, dakle postojim

Novo jutro! Toliko simbolike u te dve reči. Novi početak za nas dve, čiji se životni putevi prepliću poslednjih godina. Novi poslovni izazov u koji zajedno ulažemo pola veka novinarskog iskustva. Nova mogućnost da svoje stavove, razmišljanja, opažanja i kritike javno iznesemo, bez bojazni da će to iz bilo kog razloga biti cenzurisano ili sankcionisano.... » read more

Novinar sam, tim se ne dičim
Novinar sam, tim se ne dičim

Moja prva „pisanija“ sežu iz ranoškolskih dana, kada sam otkrila da je najsigurnije oblikovati misli – u vazduhu. Niko ne vidi i ne čuje a ipak postoji. Bilo je večeri kad sam jedva čekala da legnem u krevet i pišem kažiprstom u prazno. Pa izbrišem, i tako dok se ne umorim. Ta navika ostala je... » read more