„Ples je tajni govor duše“, zapisala je davno balerina i koreograf Marta Grejam. I zaista, bar za mene, ništa nije tako intimno i iskreno kao ples. Retko plešem, mada volim, jer se tada pred tuđim očima osećam ogoljeno, potpuno otvoreno, kao da najtananija osećanja kojima je duša protkana iznosim na videlo… i nežnost, i strast, i ljubav, i tugu, i čežnju, i opijenost… Da bih mogla da se prepustim plesu moram da uživam u muzici i da verujem osobi u čijem sam zagrljaju. Verovatno zato mogu na prste jedne ruke da nabrojim sa kim sam zaista plesala od devojaštva do sada. Tu, naravno, ne mislim na drugare i kolege. Mišljenja…