-
Povratak na Santorini, jedanaesti deo
Svi turisti koji dođu na Santorini i borave u najluksuznijim hotelima Imeroviglija, svejedno iz kod dela sveta su, bar jednom svrate u jedini, dobro opremljeni supermarket u selu, “Nisi”, odnosno “Ostrvo”. Vlasnici su moji prijatelji Dimitris-Taki Kapellakis, koji je na ostrvo došao iz Agrinija, zapadnog dela Grčke i Debra Brooks Kapellakis, Amerikanka iz Ajove. Imaju troje dece; Mariju, koja sada ima 25 godina, tri godine mlađeg Jorgakisa i sedamnaestogodišnjeg Majkla Džona, odnosnoi Mihalo Janisa. Debra, Dimitris, Marija, Jorgakis i Mihalo Janis Naše druženje počelo je 1998. godine kada su Jorgakis, kako ga ja i dan danas zovem, i moja starija ćerka zajedno pošli u vrtić u Firostefaniju, takođe selu na…
-
“Jer snovi (najčešće) vrede tek kad s tobom osede”
Stigao je gospodin sa leptir mašnom! U ovo malo reči ušuškalo se toliko ljubavi i radosti da ne postoje ni najprefinjeniji treptaji duše koji mogu dočarati naše emocije i uzbuđenje koji su pratili susret dve prijateljice i njihovih porodica nakon skoro tri decenije neviđanja. Kad doživiš tako nešto prva je pomisao “sad mogu da umrem” jer osećaš kao da sve sva blagost i milost ovog sveta udružila da te nagradi za upornost, strpljenje i silnu želju da bar još jednom zagrliš najbolju prijateljicu. Za kojom sam tragala tri decenije, a moja starija ćerka 15 godina. Trag joj se gubio u vihoru rata, udala se, promenila prezime i kao da je zauvek nestala.…
-
Potrošili su poslednji dinar da nas ugoste
Mnoge generacije rasle su uz Politikin Zabavnik. Sećate se? Za sve od 7 do 77 godina. Od Verovali ili ne, preko stripova, zanimljivih i čudnih priča do pisama čitalaca koji su postavljali neverovatna pitanja, misleći valjda da u Zabavniku rade genijalci koji sve znaju. A zapravo je to bila skupina entuzijasta koji su tragali za podatkom, činjenicom, zanimljivošću…U vreme bez Interneta, to je bio mukotrpan i ozbiljan posao. Brat i ja živeli smo za petak kad izlazi novi Zabavnik. Bila je to prava poslastica na kraju školske nedelje i valjda jedino štivo koje smo čitali jer želimo a ne zato što moramo. A onda je, jednom prilikom, brat rešio da…
-
U Novoj godini jedna stara želja
Jutros mi zazvoni telefon i na moje “molim“ ženski glas reče „ej“, ja opet „molim“ a ona „aj siđi dole na kafu i rakiju“. Na moje „pogrešili ste“ ona naravno spusti slušalicu. Bez izvinjenja. Tako mi je počeo poslednji ovogodišnji dan. U trenutku sam se i nasmejala i iznervirala. Razmišljam kako li će i da li će „moja komšinica“ dočekati ponoć kad se već od jutra zaliva rakijom. Onda mislim, tako ženi došlo, valjda joj je svega dosta pa ko veli da da oduška sebi bar danas. Da isprati staru kako je i zaslužila. To je njen način. Iznervirala me što je spustila slušalicu, bez „izvinite“ a onda sam shvatila…
-
“Prijateljstvo se ne bira, ono biva”
Šta je, zapravo, prijateljstvo? O tome nas ne uče u školi. Niti nam roditelji umeju objasniti. Jednostavno se desi. I traje, ako je pravo. Može prijatelj otići bilo gde, možda ga nikada više ne sretnemo i ne čujemo a ipak on ostaje u nama. Jer nas je obasjao nekim svojim suncem i učinio boljim osobama. Ja sam, nažalost, imala nesreću da sve tri prijateljice izgubim. Jasmina je sa mnom išla u osnovnu školu od šestog razreda. Nekako sam odmah znala da je to to i na početku godine sela sa njom u klupu. Skromna, mirna i tiha, neprimetna. O sebi je govorila retko, da je iz Dalmacije ali je otac,…
