-
Beše nekada Dan rudara
Dan rudara bio je jedan od najvećih praznika mog detinjstva. Svečarska atmosfera osećala se danima u gradu. Ulice su prane svakodnevno, sadili su se novi cvetni zasadi, uređivali travnjaci, farbali rukohvati mostova na Peku, popravljale drvene klupe u parku, postavljale nove kante za otpatke. Dok su odrasli pričali o novinama u rudniku, rekordnim iskopinama rude i najboljima među njima koji će te godine biti nagrađeni, mi, deca, radovali smo se šestoavgustovskom koncertu koji je okupljao najveća imena jugoslovenske scene. U grad bakra rado su dolazili i pevači izvorne muzike, pop zvezde, rok muzičari, komičari, i to tokom čitave godine, ne samo za Dan rudara, ali su koncerti baš tada imali…
-
Žute ruže rođendanske
Povoda za izlaske, druženje, smeh, uvek je bilo. Svaki događaj koji je budio nadu, radost, sreću, bilo emotivne, lične, profesionalne prirode, bio je dovoljan za malu proslavu. Nekada i nije bilo posebnog razloga, jednostavno volele smo što smo zajedno, što se družimo, kapiramo…Slađa, Daca, Jelena, ja…Slavile smo život. Ni slutile nismo kako život često visi o tananoj niti… Da se ta nit nije prekinula danas bismo slavile Slađin 55.rođendan. Okupile bismo se u nekom od njenih omiljenih restorana, vedre i raspoložene da sa pesmom dočekamo fajront. O, poklona bi bilo na pretek. Sve ono što smo kradom proteklih meseci osluškivale da joj se dopada ili primetile da joj je zapalo…
