Držim se dalje od posebnih mesta i čuvam  se sećanja na važne datume i momente bliske srcu. Sve је to pepeo bivših dana, ali znam da je dovoljna samo iskra da se sve ponovo razgori i rasplamsa. Ponekad me zavara miris tek procvalih ljubičica, prolećni lahor koji mi svojim dahom miluje lice ili vedro noćno nebo izatkano zlatnom srmom zvezdane prašine, pa se sećanja, nepozvana i duboko u duši sakrivena, ponovo jave. I ja, potpuno nesvesna, silazim sa staze koju sam zacrtala i krećem prečicom nemira. Sa svakim novim korakom upadam dublje u vrtlog prošlosti, zavarana mislima i osećanjima. Maštam! Sanjarim! Prepuštam se iluzijama… Zavaravam samu sebe, znam. I ne…