-
Od obećanja do diplome
Ima dana kada mi Slađa baš nedostaje…I uglavnom je to kada sam tužna, razočarana, besna, usamljena, izigrana; kad ne mogu realno da sagledam čitavu sliku iako mi neprestano titra pred očima; kad nisam sigurna kako da odreagujem i da li da malo „povučem ručnu“ ili da izgovorim to što mi pritiska misli i kotrlja se na jeziku. Bilo je mnogo takvih situacija, dana, možda čak i cela poslednja godina. Nedostaje mi i kada se nanižu trenuci od kojih zastaje dah, kada poželim da radost, ushićenje i misli sa nekim podelim. Mislim da mi je najteže kada mi se srce ispuni ljubavlju i ponosom zbog ličnih uspeha njenih devojčica Maje i…
-
Na kojoj zvezdi snevaš?
Koliko samo puta na dan pomislim „Pitaću Slađu…“, ili se uhvatim za telefon u želji da joj nešto ispričam, da sa njom nešto podelim, da me posavetuje, ohrabri, uteši, kao što je to činila u bezbroj prilika ranije. I kad se trudim da ne razmišljam, jer su rane još sveže i bolne, nema dana da u mislima sa njom ne razgovaram. Bar na tren. Zna ona čime je ispunjeno moje vreme, šta me raduje, a šta tišti, za čim uzdišem, čemu prkosim… Ja sam ta koja ne zna na kojoj se zvezdi skrasila njena duša i koliko ta zlatna prašina kojom nas, kad je vedra noć, sa svoje zvezde posipa,…
