-
Belmuž za strast
Da mi je neko rekao da ću provesti veći deo dana na skupu posvećenom hrani i da ću čak u tome i uživati, rekla bih da to nije moguće. Ne da ne volim hranu, daleko od toga, nije ni da se ne snalazim u kuhinji,umem i da skuvam i da umesim, i torte da izmišljam, ali to ne radim sa dovoljno strasti, a mislim da je strast tajni sastojak koji od običnih jela pravi slasne specijalitete. I tako sam danas, iz sasvim poslovnih razloga otišla na Gastro day, a ostala veći deo dana potpuno očarana. Mada je manifestacija okupila velika imena kulinarstva,umetnosti i medijske scene, mene su posebno oduševile ovdašnje…
-
Česme – bogatstvo grada
Kraj njih se drugovalo, radovalo, tugovalo…Rađale su se i gasile ljubavi, širile čaršijske priče, bistrila politika, pravili planove…Česme su skoro čitav vek zaštitni znak grada na Timoku ali i mesto okupljanja, ne samo onih koji bi da natoče bistru vodu, već i da se napoje važnim gradskim glasinama. Markova, Tackova, Dva brata, Zelengora, Goveđa…Zaječarci imaju svoje omiljene arteske česme kojima su decenijama verni, iako je grad jedan od retkih u Srbiji koji ima stabilno vodosnabdevanje i vodu izuzetnog kvaliteta. U vremenu kada više od milijardu ljudi na planeti nema pristup pijaćoj vodi i kada stručnjaci upozoravaju da će voda u budućnosti vredeti više od nafte, zlata i dijamanata, više od…
-
Dan za sebe
U Nedelji borbe protiv karcinoma grlića materice lekari podsećaju na neslavnu statistiku Timočke Krajine u kojoj je broj obolelih i umrlih žena od ove bolesti višestruko veći u odnosu na evropski prosek. Svakog dana u Srbiji od raka grlića materice obole četiri žene, a jedna izgubi bitku sa ovom bolešću. I dok je stopa obolevanja na republičkom nivou 23,2 na 100.000 žena, u ovom delu Srbije je skoro dvostruko veća, čak 43,6. U Zaječaru, Boru, Negotinu…skoro da ne postoji osoba koja ne zna bar jednu ženu iz bližeg ili daljeg okruženja koja je vodila borbu sa ovom opakom bolešću. One kod kojih je bolest otkrivena na vreme izvojevale su pobedu.…
-
Zaječar – čudesna priča
Najstariji sačuvani pisani trag o Zaječaru potiče iz turskih teftera iz 1466.godine, ali se ne zna pouzdano kako je grad dobio ime. Po jednom tumačenju po zecu, što se nekada izgovaralo zajac ili zajek, po drugom se „zasluga“ pripisuje paši iz Vidina Said Ašaru, dok ima i onih koji zastupaju tezu da je u osnovi imena grada reč „saettia“, odnosno strela. Ovo sigurno znaju mnogi, koji se, rekle bi Suzana, Jelica i Nina, autorke knjige „Zaječar čarobna priča“ osećaju Zaječarcima po poreklu, rođenju ili opredeljenju, ali su im verovatno nepoznati mnogi podaci iz petovekovne pisane istorije grada prikupljeni i objavljeni u ovoj monografiji grada na Timoku. Priče o Zaječaru, od…
-
Vratite Leni lutkice!
Opet sam sačekala da prođe vreme od nastupa „čuda od deteta“ Lene Stamenković na „Pinkovim zvezdicama“. Da osetim „puls“ publike i medija. Šta se desilo? Nema bombastičnih naslova, nema euforije. Lena je „podbacila“ jer nije nadmašila samu sebe. A od nje se to očekivalo, zar ne? Zato nas je i razočarala pa smo mi, do juče njeni fanovi, zaćutali. Nema je na fejsu, na Internetu, mediji su izbacili novo „čudo od deteta“. Rekoh, pre mesec dana, „Leno, kud te vode Leno?“. Pokušala sam, inače sam potpuni muzički laik, da objasnim zašto Leni sve ovo jednostavno ne treba. Ni onda nisam ni sada ne osporavam njen talenat, ali i onda i…
-
Sigurna kuća – čas je ima, čas ne
Sredinom decembra u Zaječaru je otvorena Sigurna kuća. Objekat, koji je grad dobio kao donaciju 2010.godine, adaptiran je i opremljen nameštajem iz nekadašnjih objekata za smeštaj žrtava nasilja. Kako je rečeno na prigodnoj svečanosti,u kući će moći da boravi šest osoba, a ako potrebe budu veće, biće otvoren još jedan objekat. Od tada se o Sigurnoj kući nije čula nijedna reč. Deset meseci kasnije, upriličeno je novo svečano otvaranje istog objekta, ali druge namene. Tu će biti smeštene gerontodomaćice koje će pomagati starim licima u gradu i zaječarskim selima. Šta se desilo sa Sigurnom kućom? Premeštena je? Porodično nasilje je otišlo u istoriju? Bilo bi dobro da je tako, ali…
-
Novinar sam, tim se ne dičim
Moja prva „pisanija“ sežu iz ranoškolskih dana, kada sam otkrila da je najsigurnije oblikovati misli – u vazduhu. Niko ne vidi i ne čuje a ipak postoji. Bilo je večeri kad sam jedva čekala da legnem u krevet i pišem kažiprstom u prazno. Pa izbrišem, i tako dok se ne umorim. Ta navika ostala je do danas, samo sada „šaram“ po jastuku, desi se, tokom dana, i po stolu, nogama. Gde mi je zgodno a niko ne vidi. Kada sam, sticajem okolnosti a ne željom, upisala novinarstvo, moj četvorogodišnji sestrić me je upitao: Tetka, a hoćeš ti da prodaješ novine na kiosku? Za njega je to bilo novinarstvo. Za mene,…
-
Leno, Leno, kud te vode Leno?
Sačekala sam da se smiri euforija planetarnih razmera koju je izazvao nastup desetogodišnje Lene Stamenković iz Zaječara, na „Pinkovim zvezdicama“. Iskreno, nisam gledala premijeru jer mi je takva vrsta šou programa sasvim nevažna i nezanimljiva. A onda sam, kad su na fejsu počeli da izbacuju komentare o „padanju u nesvest“ shvatila da je u pitanju ozbiljna stvar. Toliko ozbiljna da se još uvek, svakog jutra, budim potpuno šokirana i prestravljena. Pitam se, kakvi su roditelji koji su svoje dete gurnuli u svet u kojem joj, najpre po godinama, nije mesto. Ko im je dao pravo da joj prekinu detinjstvo. Nećete valjda poverovati da bi desetogodišnjakinja umesto lutaka i druženja sa…
