Zamislite da se jednog dana probudite kao – gradonačelnik! Prvi čovek grada, gospodar odluka i novca u gradskom budžetu. Vau! Važan, rado viđen i vrlo uvažen. A znate da niste ni za portira. Znaju to i drugi, od komšiluka pa nadalje.
Dešava se to u životu, da uđete u vasionski brod sa bezbroj dugmića i jedino što vam ostaje je lebdenje u bestežinskom prostoru.
Desilo se to, pre otprilike godinu i po dana, još uvek važećem gradonačelniku Zaječara, Velimiru Ognjenoviću, kojeg iz milošte i sprdanja zovu „Velja 10%“, „Velja mungos“ a od kad je na vlasti i „Podguzna muva Saše Mirkovića“.
Kažu, nadimak nikad ne promaši. To si ti, u očima drugih. U ovom slučaju moneta za potkusurivanje, krpa kojom se briše pod.
Zaječarci posebno „uživaju“ u njegovim izjavama, mutavim, nemuštim i dozlaboga praznim. Oduševljava ih njegov unezveren pogled. A bio je, dabome, na obuci za nastup u javnosti. Džaba, magarca taman naučiš da ne jede a on lipše. Tako i Velja, beznadežan slučaj. Kad kaže, kaže malo i glupo.
Čak mu je i gospodar njegovog života i vaskolikog ponašanja, bivši naprednjak Saša Mirković, jedno vreme zabranio da daje izjave. A onda je shvatio da su Veljine nebuloze neophodne, jer tako on sam zvuči elokventnije i smislenije. Međutim, danas su na istom nivou.
Daleko više od izjava, problem su njihova dela. Mirkovićeva a bogami i Veljina jer on ih, kao gradonačelnik, potpisuje. O tome će vrlo brzo početi da polažu račune, ne samo građanima.
Comments