Virtualna prijateljstva?

Otkako sam napravila profil na fejsbuku, a prošlo je više od 11 godina, vrlo pažljivo biram prijatelje. Nastojim da to budu oni koje poznajem u stvarnom životu ili oni sa kojima imam nešto zajedničko, poznanike ili interesovanja.

U početku su to bili ljudi iz mog okruženja, robina, prijatelji, kolege; pa ljubitelji raznoraznih YoVille, FarmVille, CityVille i drugih online igrica koje sam fanatično igrala. Onda su sa otvaranjem bloga u moj život ušli neki drugi divni ljudi koji umeju da pišu bolje i od najčitanijih pisaca bestselera. A tu su i roditelji drugara moje dece, deca mojih drugara, prijatelji mojih roditelja, nastavnici, komšije…

Kako se moja životna priča odvijala na relaciji Majdanpek-Knjaževac-Niš-Zaječar nisam mogla da popamtim baš sve ljude koje sam tokom decenija upoznala,  a naročito ne sve sa kojima sam za dve i po decenije javnog života dolazila u kontakt, tako da se moj krug virtualnih prijatelja širio.

Ali ne previše.

Uspevala sam da se držim pravila da ne prihvatam zahteve ljudi koji nemaju profilnu fotografiju. Ako se već ne dopadaju sebi, zašto bi meni bili interesantni?

Ne prihvatam ni one sa kojima nemam zajedničke prijatelje, proverene “lažnjake”, ni šarlatane na čijoj su listi samo žene.

Ponekad se “provuku” neki za koje sam mislila da ih poznajem. I u redu je sve dok poštuju prijateljstvo, a kad granicu pređu u mom svetu za njih više mesta nema.

Za proteklih 11 godina obrisala sam tek nekoliko ljudi sa liste prijatelja, a po imenu mogu da nabrojim one koje sam blokirala. To su uglavnom neki koji su me privatno uvredili ili razočarali i pored kojih prolazim kao da ne postoje.

Da, umem ja i to….

Danas sam obrisala i blokirala čoveka za kojeg baš nisam sigurna ko je, mada imamo dosta zajedničkih prijatelja iz Zaječara, Majdanpeka, Negotina. Taj čovek, desetak godina stariji od mene, koji sa mnom nije progovorio ni dve reči, koji nema pojma ko sam, šta hoću, gde stremim, dao je sebi za pravo da mi naređuje da obrišem nešto u vezi jednog od mojih portala  ili će me blokirati. Eeee, pretnja! S kojim pravom? A ja treba da strepim jer se njegova “dubokomlja” neće više prikazivati u mom newsfeedu? Smešno, naravno. Blokiran je istog trena.

Iako potpuno nevažno, ipak me je iznerviralo i podstaklo da satima gledam listu svojih prijatelja. Sigurno su i mene neki tokom godina obrisali, možda čak i blokirali, a ja to nisam ni primetila. Možda sam ih nečim povredila ili im se jednostavno nisam dopala kao ličnost. Ali niko od njih nije popovao da nešto u svom životu ili radu promenim.

Ako se nekome ne sviđa kako izgledam, šta pričam, čime se bavim, o čemu snevam, ne mora da se druži sa mnom, ni stvarno, ni virtualno.

Možda se na listi mojih mana nađu moji prijatelji, brak, poreklo, socijalni status, obrazovanje, karijera, politička ubeđenja…U redu, poštujem i to.

Za neke prepreka može biti moja narav ili stil oblačenja, opsesija cipelama i tašnama, odnos prema komšijama, auto koji dreždi u dvorištu, cveće na terasi, moje odbijanje da ulicu pređem van pešačkog prelaza ili insistiranje na poštovanju vremena  i reči, kao i potreba da na poziv, poruku ili mejl odgovorim istog trenutka.

Knjige koje čitam, filmovi uz koje plačem ili se smejem, muzika za različite faze raspoloženja, omiljeni citati, stranice koje pratim, predstave na koje idem, klub za koji navijam, takođe nas mogu razdvajati.

Moja bolećivost prema deci, prepričavanje do najsitnijeg detalja svih njihovih dogodovština od rođenja do danas, priče o roditeljima, uspomene iz detinjstva, ljubav prema Peku i Starici kraj kojih sam odrasla, ne moraju da budu interesantni svima.

Brojevi, datumi, ljudi i događaji utisnuti u moje pamćenje, milion vesti iz raznih izvora koje pročitam svakog dana, pregršt potrebnih i nevažnih informacija umeju da butu iritantni, znam to.

Za one kojima je pisanje za dušu strano i Novo jutro – blog na koji sam tako ponosna, a koji sam zanemarila, može biti razlog da se ne druže sa mnom. A da ne spominjem Zaječarsku hroniku, novo čedo koje pažljivo lickam i doterujem! Kada svakog dana gomilaš vesti od sporta do politike, uvek će se naći oni kojima se nećeš svideti.

Međutim, sve su to kockice koje pažljivo slažem u mozaik mog života i koji me čini takvom kakva jesam. Svi smo mi nespremni da se menjamo, mada se svakoga dana, gotovo neprimetno i nesvesno menjamo.

Neću vam zameriti ako vam se konačna slika ne dopada. Obrišite me slobodno sa fejsbuka, tvitera, vibera, iz imenika, života…Ali mi nemojte popovati!

foto: shutterstock