Vreme je za kafu
Lagano ispijam popodnevnu kafu. Običnu, crnu, slađu, s malo mleka. Gustiram je čitav sat, lagano, dok listam ženski časopis. Premeštam šoljicu iz jedne u drugu ruku dok okrećem stranice, gledam fotografije, pročitam po koji pasus.
Misli mi se iznova vraćaju na kafu. Nisam zavisnik, mogu da je se odreknem u bilo kom trenutku, ali za mene je uživanje u kafi mnogo više od pukog ispijanja tople, ili hladne, crne tekućine. Više je deo intime, nego svakodnevna rutina, i zato mi je važnije sa kim delim svoju privatnost od toga gde i kakvu kafu pijem.
fototgrafija: twitter.com
Najčešće kafenišem sa drugaricama. Priča sama ide. Od najbezazlenijih zapažanja stvari koje nas okružuju, do najintimnijih tajni, o ljudima koji sa ekrana gospodare našim životima, do damara naših srca. Sa svakim ispijenim gutljajem ovog čarobnog napitka sve je nekako drugačije, lepše. Lakše se podnose i tuge i strepnje.
U zbrkanoj svakodnevici kafa je ponekad i izgovor da se zastane, predahne, razmene se misli i osmesi sa ljudima koji nam znače. Neke prijatelje ne viđam često, ali negujemo naše rituale zajedničkog ispijanja kafe.
U mom životu kafa je oduvek sinonim za užitak i prijatne trenutke sa dragim ljudima, a često je kafenisanje i najlepši deo dana i prilika za opuštanje.
Možda i zbog toga retko pijem kafu na poslu.
Uživanje u hladnoj nes kafi uvek me asocira na Grčku.Obožavam da sedim u malim kafićima na plaži i da lagano u debeloj hladovini, bezbrižno, potpuno nehajno i rasterećeno, ispijam nes. A kad zažmurim gotovo da mogu da dočaram sliku kako Daca i ja jednog septembra sedimo na Aristotelovom trgu u Solunu i okružene kesama iz šopinga uživamo u zalasku sunca uz duži espreso. To je jedno od najčešće prizivanih lepih sećanja iz mog albuma uspomena.
Aristotelov trg u Solunu fotografija: barcino.travel
Inače, na planeti se svakog dana popije milijardu i po šoljica kafe! Tako da kad god pomislimo da sami pijemo kafu, kao ja sada,na drugoj strani sveta neko nam ipak pravi društvo.
IZVOR FOTOGRAFIJE: gjuhashqipe.com
