Život uvek pobeđuje

Život uvek pobeđuje. Razmišljam o tome dok gledam mlade golubove kako sleću na moju terasu. Tu je i njihov dom.

Sve je počelo pre nekoliko meseci kada su prolećne temperature dostigle julske, pa su teške roletne u Aleksandrovoj sobi u kojoj od podneva pa do zalaska kasno uveče prebiva sunce, uglavnom bile spuštene. Kako je Aleksandar na fakultetu, ne zadržavamo se dugo u njegovoj sobi, tek da se prebriše prašine i provetri.

Mali francuski balkon smo odavno zazidali i umesto vrata stavili prozor, jer ne samo što su leta tropska, nego su i timočke zime nalik sibirskim. Ostala je tako van domašaja minijaturna terasica koja ionako ničemu nije služila. Ili smo mi tako mislili…

Kad sam se popela na stolicu da operem prozor ostala sam u šoku…U malenom gnezdu, na gazištu jedva stopu širokom, belila su se dva golubija jaja…Mama golubica je, verovatno uplašena mojom pojavom, odletela na susednu terasu.

Od tog trenutka počinje naša briga o golubici i ptićima koji su se brzo izlegli. Filip je svakodnevno na simsu ostavljao hleb, zrnevlje i čanče s vodom. S prozora smo posmatrali kako golubica brine o svojim mladima, kako oni stasavaju, kako ih uči da lete…ali, oni nikako da odlete. Stacionirali su se na našem francuskom balkonu kao na francuskoj rivijeri.

Uskoro je niklo novo gnezdo i u njemu nova dva jaja. Za nas čudo neviđeno. Fascinantnost životom ovih malih bića bila je još veća kada smo primetili da u odsustvu majke dva starija mladunca leže na jajima?! Ljudi nam nisu verovali kad smo o tome pričali.

Centar kućnih dešavanja postao je prozor u Aleksandrovoj sobi. Prepričavali smo jedni drugima šta su golubovi tog dana činili.

Onda su jednog dana odleteli, najpre stariji mladunci, a potom i golubica sa još dva ptića. Nedostajali su nam. Postali su nam kućni ljubimci.

Nakon nekoliko nedelje na balkonu je osvanulo novo gnezdo. U njemu opet dva bela golubija jaja! Treći put za nekoliko meseci! Tek nam to prijatelji nisu poverovali. Otkud baš kod nas? Zašto su izabrali baš naš balkon?

Počeli smo da istražujemo po internetu i literaturi život golubova i verovanja vezana za njih; da ispitujemo stare babe u selu ima li simbolike u tome što je na našoj terasi stasalo šest golubova za kratko vreme; da pažljivo osluškujemo šta o tome govore stari golubari i ljubitelji ptica.

Kako slučajnosti nema, pre neki dan je na jednom od televizijskih kanala bila priča o pticama, pa i o golubovima. Tako smo čuli da golubovi donose mir i sreću porodicama u čijem domaćinstvu sviju gnezdo, da postaju njihovi zaštitnici.

U grčko-rimskoj mitologiji golub je simbol ljubavi i životne obnove, dok u Kini ova ptica vekovima simboliše vernost i dugovečnost. U hrišćanstvu je simbol mira, dobre volje , oproštaja, ljubavi i milosti Božje.

Kako iza nas ostaje jedna izuzetno loša i teška godina, dok gledam u poslednje ptiće koji su se izlegli na našem balkonu i koji sve sigurnije lete, jednostavno mi se nameće misao da su nam doneli mir i radost, da za nas u svakom slučaju jesu simbol životne obnove.

Nema dvojbe, život uvek pobeđuje.