Zvezdana balada Mire Alečković

Da mudrost  “Bajka može da se rodi kad god srce jako želi” može da napiše i da u to čvrsto veruje samo osoba čiste duše, mekog srca i vedre naravi pokazala je Mira Alečković bezbroj puta tokom života. Optimista, smatrala je, otima od života malo topline, nežnosti, ljudskosti, lepote u ovom vremenu zla; i zato je optimizam kao čaroliju širila oko sebe.

Nikada nije klonula duhom, ni tokom rata u koji je naoružana stihovima i puškom krenula kao šesnaestogodišnja devojka, ni kada su je gestapovci svirepo mučili u Specijalnoj bolnici, ali ni kada joj je decenijama kasnije političkim dekretom zabranjeno da se na groblju oprosti od svoje prijateljice, pesnikinje Desanke Maksimović.

  Mira Alečković i Desanka Maksimović              fotografija: wikimedia.org

Pesničko stvaralaštvo Mire Alečković se pojavljuje neposredno pred početak Drugog svetskog rata, a svoju prvu zbirku pesama „Zvezdane balade“ izdaje po završetku rata, 1946. godine

Branko Ćopić, Mira Alečković i Blaže Koneski u NOB-u    fotografija: abrasmedia.info

Uredila je prvi broj časopisa „Pionir“, koji je u toku rata izdavan ilegalno. Posle rata pesnikinja nastavlja sa društvenim i književnim radom. Uređivala je prve posleratne časopise i listove za mlade: „Omladina“, „Mladost“, „Poletarac“, i „Zmaj“. Više od četrdeset godina je bila glavni i odgovorni urednik „Zmaja“. Bila je sekretar, potpredsednik i predsednik Udruženja književnika Srbije i predsednik Saveza književnika Jugoslavije, u više mandata.

Stvaralački opus Mire Alečković predstavljaju 53 knjige poezije i proze za decu i odrasle. Njena poezija je duboka, misaona i upečatljiva, u kojoj se bavila pitanjima smisla, života i smrti, kao i uvek neizbežne ljubavi. Knjige poezije za odrasle sadrže lirske pesme koje su neopravdano zaboravljen i zapostavljen deo njenog bogatog stvaralaštva.

Malo je poznato da je Mira autor teksta pesama “Druže Tito mi ti se kunemo”, “Svečana pesma” i “Jugoslavijo”, sa refrenom koji je, kako je sama govorila, pozajmila od Srba sa Kozare.

Bila je poliglota i govorila je čak deset stranih jezika, dok su njena dela  prevođena na više od 20 jezika širom sveta.

Pored brojnih književnih nagrada, Mira Alečković dobitnik je francuskih priznanja, ordena Oficir Legije časti i ordena Vitez Legije časti, zatim ordena Senegalskog zlatnog lava od predsednika Senegala, sovjetskog Ordena za hrabrost ispoljenu u Velikom otadžbinskom ratu, Oktobarske nagrade grada Beograda…

Mira Alečković je umrla 27. februara 2008. godine u Beogradu, u 85. godini života, a sahranjena je, uz vojne počasti, u Aleji velikana na Novom groblju.

IZVOR NASLOVNE FOTOGRAFIJE: prelepapoezija.com