Da mi je neko rekao da ću provesti veći deo dana na skupu posvećenom hrani i da ću čak u tome i uživati, rekla bih da to nije moguće. Ne da ne volim hranu, daleko od toga, nije ni da se ne snalazim u kuhinji,umem i da skuvam i da umesim, i torte da izmišljam, ali to ne radim sa dovoljno strasti, a mislim da je strast tajni sastojak koji od običnih jela pravi slasne specijalitete.

I tako sam danas, iz sasvim poslovnih razloga otišla na Gastro day, a ostala veći deo dana potpuno očarana. Mada je manifestacija okupila velika imena kulinarstva,umetnosti i medijske scene, mene su posebno oduševile ovdašnje obične žene koje su o tajnama zanata govorile na panelu „Tradicija kao inspiracija“.

Njih nekoliko iz Zvezdana, Vražogrnca, Gamzigrada i Grljana,obučene u narodnu nošnju, što srpsku, što vlašku, održale su nam lepu lekciju i o hrani, i o ljubavi, i o lepoti života. Ovde u Timočkoj krajini prepliću se srpska, vlaška, bugarska, pa i kosovska kuhinja, koju su, krenuvši sa Čarnojevićem, kosovski Srbi poneli sa sobom i ostavili u amanet svojim potomcima u timočkim selima. U mnogim domaćinstvima recepti su se usmeno prenosili s kolena na koleno, a tek su u poslednjem veku trajno zapisani. Ti čarobni ukusi i mirisi koji na davninu mirišu nešto su na šta smo mi ovde, slučajno ili namerno naseljeni, potpuno naviknuti. Oni se deo nas. I zato nam je verovatno neshvatljivo koliko se timočkim specijalitetima dive i naslađuju oni koje ovde put nanese.

Gastro-dej

Timočki specijaliteti posluženi danas na manifestaciji

Pred brojnom publikom, u kojoj je bilo bar 40 novinara, ove divne, skromne žene otkrivale su male tajne pripreme velikih đakonija:  suvih punjenih paprika, belmuža, kačamaka, zeljanice, vlaških palačinki, proje, suvih čobanskih pita, jagnjetine kuvane u mleku…

Pogađate da je u osnovi svega ljubav, beskrajna ljubav, i prema prirodi, i prema nasleđu, a posebno prema onima za koje se hrana priprema. Zato i ne čudi da su na novinarsko pitanje da li se za srce izabranika treba boriti preko stomaka odgovorile potvrdno. A da se strast rasplamsa i očuva… e, tu već treba dodati i belmuž…koji je, da spomenem i to, kandidovan za riznicu nematerijalne kulturne baštine Srbije.

gastro-dej-2

Timočki specijaliteti posluženi danas na manifestaciji

Bila je ovo prilika da se u Zaječaru okupe svi oni koji vole da kuvaju, da se hranom slade ili da o njoj pišu. Među njima je bila i food blogerka Dragana Pušica, na čiji blog Moje grne ponekad zavirim, pa sam od danas znanje upotpunila pričom o  tradicionalnim timočkim jelima, a život novim poznanstvom.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Last modified: 31. марта 2015.

Author

Comments

Avatar

Nadam se da će biti prilika još i za više priče, a i za nešto konkretnije, baš u smislu svih ovim naših specijaliteta i đakonija.
Danas ostadosmo praznih stomaka. 😉

Suzana Stamenković
Author
Suzana Stamenković 

Možemo i same da se organizujemo, blizu smo. A i Zaviša je bio u pravu, u jednoj od dve kafanice koje je pomenuo hrana je odlična, sa ovdašnjim specijalitetima, čijih se imena baš i ne sećam, ali ukusa i te kako…Znam da je jedan nazvan po Hajduk Veljku, drugi po Čučuk Stani 🙂

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.