• Dežurna čula

    Dan bez smeha je izgubljen dan

    Ko bi bolje od kralja komedije i prve prave zvezde nemog filma Čarlija Čaplina mogao da zna da je “Dan bez smeha izgubljen dan? Prepoznatljiv kao “Skitnica”, u prevelikim cipelama i zakrpama na odeću, sa cilindrom i štapom, jednu od najvećih životnih mudrosti sažeo je u nekoliko reči. I zaista, koliko god da je teško i kakve god brige nam opterete misli i pleća, čini mi se da smo uvek uspevali da sačuvamo malu dozu humora. I tako dan za danom. Smejemo se da odagnamo strah, da oteramo brige, da vedrinom obojimo dan. Smejemo se na svoj i tuđ račun, sami kod kuće uz dobru komediju ili na poslu sa…

  • Kružni tok

    Davati samoga sebe je bolje nego samo davati

    Zbog žena se ratovalo, tugovalo, gradilo, slavilo. Inspirisale su umetnike, graditelje, vojskovođe, careve. Koračale su kroz istoriju stvarajući bolji svet zajedno sa jačim polom, dajući nesebično sebe, svoje znanje, mudrost i veštinu. I koliko god bile nadarene i sposobne morale su u svetu muškaraca da se izbore za svoja prava, da budu podjednako uvažavane, poštovane, plaćene; da mogu da se obrazuju, napreduju, glasaju. Iako je u prethodnih sto godina više nego u svim vekovima do tada načinjen veliki korak napred, to je je proces koji i dalje traje i pomera granice. Simbol borbe ali i osvojenih prava i slobode jeste Dan žena. Ženama nikada nije bilo lako. Nije ni sada,…

  • Dežurna čula

    Dnevnik pročitanih knjiga šest decenija star

    “Moj prijatelju, mene više nema,al nisam samo zemlja, samo trava,jer knjiga ta, što držiš je u ruci,samo je dio mene koji spava.I ko je čita – u život me budi.Probudi me, i bit ću tvoja java.” Ovim stihovima Dobrice Cesarića davnih pedesetih godina prošlog veka počinjala je emisija o knjigama na drugom programu Radio Beograda, koju je kao opčinjena tada slušala devojčica iz Rgotine kod Zaječara. Znala je napamet i citat “Uživanje u čitanju nesumnjivo je najdragocenija sklonost čoveka, ona spada u ona uživanja koja pomažu čoveku da ostane čovek ili da postane još bolji, a ono što čita obogaćuje srce i dušu.”, kojim se emisija završavala. S radoznalošću i…

  • Crtice života

    Crtice života iliti – spletkarenje sa sopstvenim beleškama

    2015-2020. – Pa dobro zašto ne pišeš još taj blog?– Ne mogu na komandu, mora da mi dođe.– Pa dobro kad ćeš više da počneš?– Znam tačno kad ću. Ne znam još šta, ali biće njen. 31.12.2020.– Znaš da imaš još 7 dana?– Znam.Nisam pitala za šta.Ustvari, trema mi je – šta bi ti rekla. Iako sasvim znam šta bi rekla. Kad čujem reč spletkarenje pomislim na našu omiljenu knjigu i njen čuveni početak:“Gde si se zajebala, Marina?”Bogami, gde god sam stigla, ako mene pitaš.  Otišla si zabrinuta. To znamo ti i ja. Šta će Kalimero sa sobom. Hoće li pući glava ili zid. Elem, Kalimero je ozbiljno shvatio da je…

  • Nešto sasvim lično

    Da smo živi i zdravi!

    Čitava suština života u nekoliko reči. Da smo živi i zdravi! Iako oduvek  nazdravljamo jedni drugima istim rečima, tek smo sada postali svesni da to zaista jeste tako, da će sve ostalo doći i proći, da ćemo zaraditi, potrošiti, voleti, odbolovati, putovati, provoditi se, radovati se, tugovati, pazariti, darivati, lumpovati, plakati, svađati se, miriti, raditi, drugovati…bez obzira na okolnosti, ali da bez zdravlja nema ni života. Ljudi umiru stalno, neki zbog bolesti ili nesrećnih okolnosti, drugi zbog starosti, ali je godina za nama odnela toliko divnih ljudi, a mnogi su se jedva izborili s koronom da su svakog dana, posebno poslednja dva meseca, pristizale teške, tužne vesti. I nisu to…

  • I to je Srbija

    Repušnica – Simbol napuštenih srpskih sela

    Iako je u Srbiji sve više napuštenih sela, Repušnica u blizini Knjaževca, na obroncima Stare planine, već dve decenije simbol je svih mesta bez stanovnika. Kuće stare, oronule, otključane, davno napuštene, zarasle u korov. Sokaci sablasno pusti. Nema struje, vode, telefona.  Iz nekada punog sela, život je nestajao, dok se i poslednji meštanin nije odselio pre dvadesetak godina. Meštane otišle u potragu za boljim životom, ne može ništa vratiti na vekovna ognjišta, ali ih nostalgija može podstaći da obnove stare kuće i da u njima provode praznike, odmore, a možda jednom i penzionerske dane. Vesnici tih dana možda su Jovanovići, Nikola i Drina, koji od 2007. godine nastoje da vrate…

  • Dežurna čula

    Zrno dobrote

    Odrasli smo učeći se pravim vrednostima, dobroti, poštenju, časti, saosećanju, humanosti, požrtvovanju, nesebičnosti, poštovanju, pravednosti. Sve nas, pre ili kasnije, realnost saplete, pa se u koštac sa nedaćama uhvatimo s odlučnošću i borbenošću, spremni da uzdignute glave idemo napred, krčeći put pred sobom. Na tom putu ponekad pregazimo na ideale, zažmurimo na ružne stvari, izgubimo poneku vrlinu, zaboravimo na lekcije iz detinjstva. Prolaze godine, a mi sve manje ličimo na ono dete koje nosimo u sebi, spremno da pomogne drugima, da sa znanim i neznanim ljudima podeli ono što može, ima i ume. Ali to zrno dobrote opstaje u nama. U to smo se uverili mnogo puta otkako svetom hara…

  • Nešto sasvim lično

    Ja ❤️ Radio Zaječar

    “Smrt fašizmu – sloboda narodu! Govori Radio Zaječar.” Bio je 20. decembar 1944. godine kada je u etar pušten signal najstarije lokalne radio stanice u Srbiji i druge u nekadašnjoj velikoj Jugoslaviji. Mi, koji smo decenijama kasnije postali deo te velike i složne radio porodice sa čudesnom istorijom, znali smo imena prvih spikera i članova Narodnog orkestra koji je svirao u programu uživo, a kao mantru umeli da ispričamo događaje iz višedecenijskog rada stanice kao da smo bili njihovi akteri. Kad god je politika nadjačala glas razuma, radio je prestajao sa radom. Prvi put 1954. godine. Kao razlog je navedena nemogućnost opštine da finansira njegov rad, a već su postojale…

  • Gosti na blogu

    Muke po Majdi

    Rano zimsko, sunčano jutro. Opasana keceljom posutom ružama u nijansama od bledo roze skoro bele, preko zagasite roze, golubije sive i bebi plave, svetlo maslinasto zelene i jasnih debljih crnih linija koje celoj slici daju utisak vitraža, keceljom kupljenom u Glazgovu u Čajdžinici koju je projektovao čuveni Čarls Renije Mekintoš; stojim u svojoj ne velikoj kuhinji ispred pirgavo sive radne površine na kojoj se pod belom lanenom krpom sa dve crvene pruge već odmara i polako deblja šest jufkica, okruglašnih, mekanih i toplih kao moji obrazi. Za koji trenutak svaku od njih ću uz malo brašna rukama razvući u ne tako savršen kurg u procesu nastanka „ičli ekmek-a“ ili „turske…

  • Gosti na blogu

    Moja Princeza

    Moja Princeza danas ima 35 godina i živi u Bonu, u Nemačkoj. Tačnije na periferiji tog grada koji je nekada bio prestonica podeljene države. To je lep, miran kraj pored leve obale Rajne. S druge strane reke je sedam Grimovih gora i na jednoj od njih stari dvorac gde je mesto moje Princeze. Sigurna sam! Ali za sada još treba plivati rekom života i na kraju naći se u nebeskom dvorcu za princeze gde je mesto i za njihove dadilje… Moja Princeza i ja srele smo se tek što je napunila godinu dana. Studentkinja od 20 godina došla je da čuva majušnu devojčicu plavo zelenih očiju uz veliko poverenje njenih…