Nešto sasvim lično
Ponekad je glupavo, čudno, smešno, tužno, neozbiljno, uvrnuto, ali je samo i jedino – naše.
-
Kutija mog detinjstva u kojoj “žive” mali ljudi
Radio Zaječar, druga najstarija lokalna stanica u velikoj Jugoslaviji posle Radio Beograda, stanica u kojoj je započela moja novinarska karijera, imala je redovnu rubriku “Dogodilo se na današnji dan”. Na nju me je asocirala objava koju sam videla na fejsbuk stranici “Upoznajte Borski okrug”, u kojoj istoričar Miloš Petrović iz Donjeg Milanovca piše: “13.3.1972. emitovanjem dvočasovnog programa na talasnoj dužini 249 metara, počeo je sa radom Radio Majdanpek. Prvi urednik bila je Desanka Stefanović, spiker Mira Tatić, dok je tehničar bio Jovan Pavlović, prikazan na donjoj fotografiji. U početku je predajnik od 100 w pokrivao tek gradsko naselje, da bi se vremenom širila pokrivenost, kao i broj emisija, od kojih…
-
Mi koračamo dalje
“Budućnost pripada onima koji veruju u lepotu svojih snova.” – E. Ruzvelt Ništa nije daleko i ništa nije nemoguće. Sigurno ste ove reči čuli od svojih najbližih mnogo pre nego što su motivacioni govornici i treneri životnih veština ušli u modu. Ova iskonska mudrost prenosi se iz generacije u generaciju kao moto kojeg se treba držati od ranog detinjstva do poznih godina. Da ništa nije nemoguće sigurno su kao mantru bezbroj puta ponavljali sportisti koji su godinama predano trenirali, iscrpljeni padali i ustajali, dok se nisu popeli na šampionsko postolje. U to smo se uverili gledajući Olimpijske igre u Tokiju kada su se medaljama okitili mnogi za koje šira sportska…
-
Da smo živi i zdravi!
Čitava suština života u nekoliko reči. Da smo živi i zdravi! Iako oduvek nazdravljamo jedni drugima istim rečima, tek smo sada postali svesni da to zaista jeste tako, da će sve ostalo doći i proći, da ćemo zaraditi, potrošiti, voleti, odbolovati, putovati, provoditi se, radovati se, tugovati, pazariti, darivati, lumpovati, plakati, svađati se, miriti, raditi, drugovati…bez obzira na okolnosti, ali da bez zdravlja nema ni života. Ljudi umiru stalno, neki zbog bolesti ili nesrećnih okolnosti, drugi zbog starosti, ali je godina za nama odnela toliko divnih ljudi, a mnogi su se jedva izborili s koronom da su svakog dana, posebno poslednja dva meseca, pristizale teške, tužne vesti. I nisu to…
-
Ja ❤️ Radio Zaječar
“Smrt fašizmu – sloboda narodu! Govori Radio Zaječar.” Bio je 20. decembar 1944. godine kada je u etar pušten signal najstarije lokalne radio stanice u Srbiji i druge u nekadašnjoj velikoj Jugoslaviji. Mi, koji smo decenijama kasnije postali deo te velike i složne radio porodice sa čudesnom istorijom, znali smo imena prvih spikera i članova Narodnog orkestra koji je svirao u programu uživo, a kao mantru umeli da ispričamo događaje iz višedecenijskog rada stanice kao da smo bili njihovi akteri. Kad god je politika nadjačala glas razuma, radio je prestajao sa radom. Prvi put 1954. godine. Kao razlog je navedena nemogućnost opštine da finansira njegov rad, a već su postojale…
-
Prati svoje snove
Ponekad se snovi i ostvaruju…Kad nešto jako poželiš i istraješ u nameri da to i postigneš, to se na kraju i dogodi, uprkos preprekama i onima koji ti govore da je nemoguće. A ti znaš da nije, jer pratiš svoju unutrašnju treperavu svetlost koja ti kazuje da si na dobrom putu i da samo nastaviš da koračaš ka svom cilju. Zvezde će se na kraju poklopiti. “Putovanje od hiljadu milja počinje jednim korakom”, napisao je pre 26 vekova Lao Ce, kineski filozof i pisac. Ništa nije daleko i ništa nije nemoguće. Na izmaku godine ovu sam lekciju naučila od svog mlađeg sina. I presrećna sam zbog toga jer je Filip…
-
Da ti kažem šta mi je…
Novinar u meni zna da ni iz čega napravi pitku pričicu, od sećanja iz detinjstva, do sletanja ljudske posade na Mesec ili bondruk sistema gradnje. Možda ona neće biti remek delo, ali će sadržati dovoljno činjenica i emocija da stigne do nečijeg uma ili srca, u zavisnosti od teme. Problem je ona jogunasta devojčica odrasla kraj zlatnonosnog Peka, sa decenijama usavršenom tehnikom durenja, koja se, ogrnuta plaštom tišine, ušuškala u dnu moje duše i tvrdoglavo ućutala. Ni da bekne. Oduvek zaštićena, naučena da i u lošim ljudima, ružnim postupcima i groznim situacijama nađe neku mrvu lepote i dobrote, ostala je skamenjena zlom i zlobom. Kada su maske pale uplašila se…
-
Virtualna prijateljstva?
Otkako sam napravila profil na fejsbuku, a prošlo je više od 11 godina, vrlo pažljivo biram prijatelje. Nastojim da to budu oni koje poznajem u stvarnom životu ili oni sa kojima imam nešto zajedničko, poznanike ili interesovanja. U početku su to bili ljudi iz mog okruženja, robina, prijatelji, kolege; pa ljubitelji raznoraznih YoVille, FarmVille, CityVille i drugih online igrica koje sam fanatično igrala. Onda su sa otvaranjem bloga u moj život ušli neki drugi divni ljudi koji umeju da pišu bolje i od najčitanijih pisaca bestselera. A tu su i roditelji drugara moje dece, deca mojih drugara, prijatelji mojih roditelja, nastavnici, komšije… Kako se moja životna priča odvijala na relaciji…
-
Tamo daleko
U stare porodične priče uvek je utkan deo istorije. Od osnovne niti koja prožima moje porodično stablo razgranalo se pregršt drugih koje upotpunjuju mozaik i čuvaju sećanja. Sada je lako, sve što se zapiše, zabeleži i uslika, ostaje u elektronskoj formi, dostupno svima, dok su se nekada priče o precima i miljeu u kojem su živeli prenosile s kolena na koleno. Ostalo je samo ono što je upamćeno. Kao mala naslušala sam se priča iz maminog detinjstva, znala sam za sve nestašluke njene braće i starije sestre, sve porodične zgode i nezgode ogromne familije mog dede Mileta, njenog oca. Moji prababa i pradeda, Jelena i Jovan Sporić, imali su šestoro…
-
Zato služe prijatelji…
Kako biste vi definisali prijatelje? Da li su to oni sa kojima ste odrasli, pravili prve nestašluke, delili tajne i komad neba, kovali velike planove o budućnosti? Ili su to oni koje ste stekli kao zreli ljudi, potpuno svesni svojih vrednosti i nedostataka, već izdefinisanih interesovanja, želja i ciljeva? Jesu li pravi prijatelji oni sa kojima tkate zajedničku svakodnevicu, koji su upućeni u sve što ste tog dana uradili, rekli, pomislili, uzdahnuli? Ili, možda, oni koje zbog daljine ili nekih drugih razloga viđate tek ponekad, ali su vam misli i duše u neraskidivoj vezi? I svako od nas ima svoju baštu prijateljstva. Svaki cvet u njoj jedinstven je po senzibilitetu,…
-
Majdanpečani u “Zvezdi Orijenta”
Moja baka, mama i ja čitamo istu knjigu. Zvuči gotovo neverovatno da tri generacije žena istovremeno upija svaku napisanu reč, beležeći podatke, primedbe, sećanja. Nije to ni bestseler, ni neko lako štivo koje bi u isti mah zainteresovalo staru gospođu koja je nedavno proslavila 94.rođendan; damu u najboljim godinama koja ne zna kako da penzionerskim danima obuzda svoju neiscrpnu energiju i njenu dve decenije mlađu kopiju, obuzetu ludilom svakodnevice. Pitam se koliko Majdanpečana i njihovih potomaka sada čita istu knjigu, i mogu li se oni sresti na njenim stranicama kao u Petrovićevoj “Sitničarnici kod srećne ruke”? Da, susreću se sigurno jer su im sudbine neverovatno isprepletane. Susreću se i oni…