• Gosti na blogu

    Zbogom, velika ženo!

    Verujem u sudbinu i u ono Bogom dato! Ali, takođe verujem i u slučajnosti! Ponekad, kada nastojim da razumem zašto se nešto negde dešava, jednostavno shvatim da je to prst sudbine, ali bi moja filozofska misao glasila: “Dve čestice kvantne prašine kosmosa doživele su sudar i to je slučajnost koja je proizvela negde neku promenu, dešavanje ili sudbinu!” Tako verujem da je i moj odlazak na Santorini početkom devedestih godina i susret sa mojim, sada već bivšim mužem, rađanje devojčica i život u Grčkoj, bila slučajnost koja je odredila moju sudbinu. Da, verujem da nam se u životu dešava ono što tražimo. I ne mora to uvek da bude pozitivno…

  • Gosti na blogu

    Ti si mi u krvi

    “Toliko dugih godina, uzimanja, davanja, ostajem posljednji i prvi…” U ovaj stih moje omiljene pesme “Ti si mi u krvi” smestilo se više od 40 godina moje naklonosti Zdravku Čoliću, njegovoj energiji, muzici, glasu, tekstovima, harizmi, magiji koju širi oko sebe. Nema sumnje da je serijom koncerata na najlepši način zaokružio godinu koju smo ispratili pre dva dana. I kad ovih dana mediji naprave listu događaja koji su obeležili 2019. godinu, nema sumnje da će rekord koji je postavio napunivši Arenu čak šest puta, biti na njoj. Svojom harizmom i toplim glasom Čola pravi čaroliju, a čim izađe na binu cela dvorana se ispuni posebnom energijum, a publika peva horski…

  • Gosti na blogu

    Čoline pesme, moji snovi

    Kao i svaka devojčica iz sedamdesetih i osamdestih godina, imala sam idola. Bio je to Zdravko Čolić! Sa 12 godina počela sam da prikupljam njegove fotografije i tekstove o njemu koji su izlazili u tadašnjoj štampi i da ih s puno nežnosti i ljubavi lepim u dnevnik. S godinama, dnevnik se proširio na više svezaka ispunjenih raznoraznim sitnicama o mom omiljenom pevaču. Čini mi se da je na isti način rasla i moja povezanost sa njim. Iskreno, pravila sam sveske i za Jastreba, lika iz serije “Kapelski kresovi” koga je glumio Žarko Radić, i za Sandokana iz istoimene italijanske serije popularne u to vreme, sa glumcem Kabirom Bedijem. I dok…

  • Gosti na blogu

    Čoli u čast – Tipujem na rekord!

    Nisam mogla a da sa vama ne podelim viziju o nastavku serije fenomenalnih koncerata jedinog i neponovljivog Zdravka Čolića. Kada može da napuni Arenu šest puta, što ne bi i deset? Razmišljala sam da li su Čola, a i svi ostali u brojnoj pratećoj ekipi fizički spremni na to?! Ali, da! Sigurna sam da jesu! Svi koji učestvuju u tom spektaklu, svejedno da li na bini ili u publici, imaju dovoljno adrenalina i ushićenje da postave novi rekord. Svi oni koji dožive magiju i osete harizmu koju Čola već decenijama sa sobom nosi, po izlasku iz Arene, dok i um i i dlanovi i srce još bride, pomisle: “Hoću još…

  • Gosti na blogu

    Čoli u amanet

    Bila sam sinoć na Čolinom trećem koncertu u Areni, u petak 13.! Bilo je SPE-KTA-KU-LAR-NO ! Ali , doslovno ! Verujem da su taj užitak za uši i dušu, doživeli svi prisutni u prepunoj dvorani. Jednostavno se pokrene uzajamna lavina energije između tog čoveka i ekipe na bini sa svakim prisutnim ponaosob. Imala sam utisak da samo otvaranje njegovih usana ispušta melodiju koja je očaravala publiku svakom pesmom, svakim njegovim šmekerskim pokretom na bini! Nije se umorio niti izgubio delić harizme ni posle skoro 4 sata pevanja! Generacijski spoj koji je cele večeri pevao, đuskao, klicao i aplaudirao , ostavio je na mene veliki utisak! Svi su bili prisutni ,…

  • Gosti na blogu

    Povratak na Santorini, 22.deo

    Tri od 18, kao naslikanih sela na Santoriniju, nemaju vodovod. To su Imerovigli, Pirgos i Megalohori. U ostalima, koji su u priobalnim delovima ostrva ili ne toliko gusto naseljenim mestima, mreža cevi za snabdevanje ovom pitkom tečnošću postavljana je godinama, pa je završetak radova okončan 2010.godine. To praktično znači da svaka kuća ili hotel ispod ili pored temelja imaju iskopan rezervoare u koje se doprema voda nekih od snabdevača koji poseduju sopstvene cisterne. Snabdevači su uglavnom ljudi koji su na svojim posedima imali izvore, ne pitke, već vode za širu potrošnju, tako reći tehničke. Takvih je na Santoriniju petnaestak. Jedan od njih je Frančesko, tridesetogodišnji momak iz Fire, koji ima…

  • Gosti na blogu

    Povratak na Santorini, 21.deo

    Trenuci za nezaborav za sve koji dođu na Santorini jesu dok Sunce odlazi na počinak. Te veličanstvene boje, od svetle zlatne do tamne crveno-narandžaste dok se zlatna kugla gubi na horizontu, treba videti i doživeti. Imam utisak da dok Sunce zalazi, a sada je to već negde posle 18 sati, sve na ostrvu stoji. Turisti, gde god se zateknu oduševljeno uživaju u tom neponovljivom trenutku, želeći da ga ovekoveče na fotografijama. Zalazak se u Imerovigliju posmatra kod Crkve Anastasi, kod Crkve Svetog Đorđa, kao i u brojnim restoranima i hotelima načičkanim na obodu Kaldere. Obavezan detalj, uz Sunce na horizontu, jeste i “petra Skaros”, odnosno “kamen(stena) Skaros” koji se isklesan…

  • Gosti na blogu

    Povratak na Santorini, 20.deo

    Kuća u Imerovigliju, u kojoj sam živela tri godine, udaljena je od mesta na kojem sada sedim tek pedesetak metara, nema ni dva-tri minuta hoda. Osećam je kao da i dalje živim u njoj. Promenili su je, okrečili u sivo-plavu boju, zamenili stolariju. Imala je dva ulaza, ali smo koristili onaj sa stepaništem iz sokaka. Sa drugog ulaza izlazili smo na terasu koja je gledala na centralnu ulicu koja vodi ka Iji. Saobraćajna gužva tokom leta je neopisiva. Volela sam da tokom tih popodneva i večeri uživam sa decom na njoj. Pišem o kući kao da je više nema, ali u stvari nema nas u njoj. Sada tu živi Marketusi,…

  • Gosti na blogu

    Povratak na Santorini, devetnaesti deo

    Na Santoriniju je toliko puno restorana i taverni da prosto ne znate koji da odaberete. Neki imaju interesantan izbor hrane, drugi predivan pogled, a pojedini ljubazno osoblje koje uživanje u hrani pretvara u poseban događaj. U Firostefaniju, selu na obronku Kaldere i u blizini Imeroviglija, nalazi se taverna “Mama Thira”, vlasnika Jorgosa Hristijanosa, sina Manolisa i Nine. Današnja taverna, a nekadašnja mala radnja za prodavanje suvlakija otvorena je 1986. godine u Kamariju, selu na istočnoj strani ostrva. Davne 1992. godine, kada sam se sasvim slučajno našla na Santoriniju, čekajući brod za Krit, postala sam prvi put u životu konobarica koja je raznosila tanjire sa hranom. Kada me je Manolis prvog…

  • Gosti na blogu

    Povratak na Santorini, osamnaesti deo

    U davnim imperijama, rimskoj i grčkoj, seksualne anomalije i perverzije bile su normalne za tadašnje careve, dvorjane, podanike. Tamna strana ljudske seksualnosti nikada se nije izgubila, već se možda samo kao kameleon prilagodila društvu kroz vekove. U današnje doba Meka i Medena za takav način života u Grčkoj je Mikonos, ali i Santorini svojom privatnošću postaje sve češća destinacija zaljubljenih i romantičnih istopolnih parova. Viđam ih kako se drže za ruke dok šetaju stazama Kaldere; u vreme zalaska sunca razmenjuju poljupce, a u restoranima se zaljubljeno gledaju. Glavna tema za razgovor momaka koji rade u obližnjem hotelu, kada za vreme pauze sednu za moj stočić da predahnu, jesu tri gej…