Imao je najtužnije oči

Ne znam kako se zvao taj maleni dečak. Imao je desetak godina a poslednje dane proveo je u Institutu za majku i dete na Novom Beogradu.

Davno je to bilo. Imala sam 17 godina, išla u III razred Medicinske škole u Beogradu, pedijatrijski smer. Tih dana, praksu smo obavljali u Institutu.

Smena je počela tačno u 6. Svaka od učenica bila  je zadužena za po jednu sobu u kojoj su ležala bolesna deca. Deca za koju smo znale da nikada neće izaći iz bolnice.

Ali mi je taj maleni dečak ostao evo i nakon 45 godina u sećanju. Tog jutra đavo me naneo da, idući hodnikom, ugledam kroz poluotvorena vrata, dva ogromna oka. Učinilo mi se da me zove i ja sam ušla, mada nam je strogo bilo zabranjeno da napuštamo „svoje“ sobe.

Bio je potpuno sam. Nikada do tada u životu nisam videla više tuge, bola i nemoći. Te me oči proganjaju i danas.

Prišla sam, klekla kraj uzglavlja i provukla ruku ispod njegove glave. Ispod pokrivača nisam mogla ni smela da zavirim, a znala sam da u telu bez tela poslednjom snagom kuca dečije srce.

I sada, dok ovo pišem, plačem. Ćutala sam. Potpuno skamenjena, otupela. Da me je neko tada pitao hoću li život da dam za to dete, bez razmišljanja bih pristala. I danas. I uvek.

Umro je na mojim rukama. Osetila sam kako se život gasi. Dva oka su gledala u prazno. Smirio se. Završeni su dani i nedelje, možda i meseci patnje, bola ovog mališana.

Onda je ušla majka i tek njen vrisak me je prenuo. Polako sam mu spustila glavu i bulvalno istrčala iz sobe. Pobegla, da se sakrijem, da nestanem, da me nema, kao i njega. Tog dečaka, nečijeg sina, radost i tugu.

Taj susret obeležio je ceo moj život. Promenio me, uozbiljio. Celog dana sam plakala, kidala se. U jednom trenutku prišla mi je medicinska sestra, zagrlila me i rekla: „Nemoj da plačeš. Oguglaćeš na to…“

Nagledala sam se smrti dece od tada. Ali sam tog dana, u Institutu za majku i dete na Novom Beogradu, znala da ovaj posao neću moći da radim. Ne želim da oguglam na smrt dece, samo sam to znala. I nisam, nikada, mada znam da se to dešava, jer drugačije ne može. Neko mora da radi i taj posao.

O tome kako je roditeljima bolesne dece ne smem ni da mislim.

IZVOR FOTOGRAFIJE : cdn.emfs.com (ilustracija)