Milutin pod kamenim nebom

Zaječarac Milutin Veljković ušao je 24.juna 1969. godine u neuređenu pećinu Samar kod Svrljiga i 15 meseci kasnije ušao u legendu i Ginisovu knjigu rekorda.

Priča počinje uoči velikog poduhvata – leta ljudi na Mesec. Dok je ceo svet u euforiji očekivao da ljudska noga zakorači na površinu Meseca, Milutin se dosetio da bi mogao da obavi istraživanja u okruženju koje je najsličnije vanzemaljskom, ali i da obori Ginisov rekord o dužini boravka pod zemljom.

Za ovu avanturu bila mu je potrebna podrška. Kao čitalac obratio se “Večernjim novostima” sa molbom da list bude pokrovitelj i organizator njegovog ekstremnog boravka u prirodi.

Svetski rekord od 109 dana samovanja pod zemljom do tada je držao Francuz Anri Fiout. Milutin, koji je u 34. godini bio u punoj fizičkoj i mentalnoj snazi, bio je uveren da će izazov lako savladati i u pećini provesti 463 dana.

“Novosti” pristaju da budu pokrovitelji neobične avanture, a njihov junak pripreme obavlja u rodnoj Gornjoj Beloj Reci, u blizini Zaječara. Spava u prirodi pod vedrim nebom, hrani se biljem i životinjama koje sam ulovi.

Pećina Samar, koju je Milutin odabrao za svoj poduhvat, formirala je Kopajska reka i duga je preko 3 kilometra. Ponornica se uliva na jednom kraju pećine, koja se nalazi u netaknutoj prirodi, na obroncima planine Kalafat kod sela Kopajkošara, a izlazi na drugom kraju pećine praveći vodopad od oko 5 metara visine. Bogata je vodenim preprekama i lavirintima, sa jedinstvenim prirodnim kamenim mostom. Od 1955. godine pećinski sistem Samar je zaštićen Rešenjem Zavoda za zaštitu prirode.

Na dan početka avanture, 24.juna 1969.godine, pred pećinom se okupio silan svet. Stariji meštani Kopajkošara pamte da je u pećinu sa sedam volovskih kola unet ogroman tovar, najviše konzervirane hrane, ali i šporet, lampa, agregat, gas boca, lekovi, instrumenti za merenje temperature i vlage.
Sa Veljkovićem su u pećinu ušli i njegov pas Big, mačka, kokoške i patke.

foto: Večernje novosti

I dok je Nil Armstrong prvi na Mesecu napravio “mali korak za čoveka, veliki za čovečanstvo”, Milutin je živeo u vanzemaljskim uslovima. Tokom boravka u pećini bavio se arheološkim iskopavanjima, ali je izvodio i eksperimente sa kokoškama i patkama, kao i na samom sebi.

Jedini kontakt sa stvarnim svetom bila je radio veza, kao i pećinski dnevnik koji je predano vodio i u koji je zapisivao sve detalje svoje svakodnevice, od prikupljanja insekata, do vađenja zuba nožem i borbom sa poplavom i halucinacijama.

foto: Večernje novosti

Detaljno je opisao sva naučna istraživanja kojima se u pećini bavio i koja su kasnije bila veoma dragocena za dugotrajna svemirska putovanja.

Neki od meštana hteli su posle nekog vremena da uđu u pećinu i vide Milutina, ali je ulaz bio zatvoren balvanima, stenama i bodljikavom žicom.

Dani su se spajali u nedelje, nedelje u mesece. Ginisov rekord odavno je oboren.

Punih 15 meseci nakon ulaska u Samar, Militin je sa dugom, crnom bradom, izašao na svetlost dana 29. septembra 1970. godine.

foto: Večernje novosti

Nema novina koje o ovom poduhvatu nisu izveštavale, a Milutin Veljković, selo Kopajkošare i pećina Samar postali su poznati širom sveta. U “Večernjim novostima” i lokalnoj štampi izlazili su feljtoni o njegovom boravku u pećini.

Beleške iz pećinskog dnevnika pretočio je u knjigu “Pod kamenim nebom”.

Neobičnu priču i danas ponosno prepričavaju njegovi zemljaci iz rodne Gornje Bele Reke. Kažu da mu je otac Bora rano preminuo, ali je majka Dragoslava sa strepnjom očekivala da se poduhvat završi i Milutin živ i zdrav vrati kući. U opustošenom selu, sa manje od sto duša, i sada gotovo u svakom domu čuvaju primerak knjige “Pod vedrim nebom”.

Po povratku, Milutin je imao ideju da detaljnije istraži i dve pećine u blizini Bora, Zlotske i Lazarevu pećinu, ali je od toga odustao i rešio da ode za Ameriku.

Neproverene priče kazuju da ga je angažovala NASA kojoj su njegova istraživanja i beleške poslužile za razvoj svemirskih letova. Kako god, od 1976. godine kada se uputio preko okeana, nikada se nije vratio u Srbiju, gde su mu ostala deca, tada već odrasli ljudi. U Americi je zasnovao novu porodicu. Tamo je i preminuo pre dve godine.

Knjiga “Pod kamenim nebom” poslužila je poznatom strip crtaču Aleksandru Zografu kao inspiracija za strip o ovom poduhvatu, dok je rediteljka Sonja Đekić na autentičnim lokacijama snimila film              “Speleonaut, Pod kamenim nebom”.

detalj iz filma

Film je sinoć premijerno prikazan na 24. Festivalu autorskog filma u Beogradu i tako u žižu javnosti vratio priču o ovom neobičnom čoveku iz malog podtupižničkog sela u blizini Zaječara, čiji rekord o boravku u pećini još niko nije oborio.

naslovna fotografija: Detalj iz dokumentarnog filma  “Speleonaut, Pod kamenim nebom”