Bravo Tomo SrbinU!

Ne znam da li ste i vi primetili ili se samo meni učinilo da su brižljivo odabrani građani Beograda i Srbije pozdravili svog predsednika zvižducima. Na vojnoj paradi. Onako, diskretno, više da ga opomenu. Kao da su slutili da će se svojski obrukati.

Nije da sam neki jezički čistunac, još manje stručnjak a sa Klajnom ne smem ni da se poredim.

Muči me to cele noći. Ko li toliko ovaj naš srpski jezik iskomplikova sa nekakvih sedam padeža, kada se zna da su nam dovoljna tri. Do petog ko stigne taj je već majstor lingvistike.

Poznato je da predsednik države Srbije ne mora da zna sve padeže i da se ne bira po tom kriterijumu. Što je, kako se juče ispostavilo dobro, jer bi ga nastavnica srpskog odmah poslala na mesto . Pa šta ako je u zanosu i pred tolikim auditorijumom zavapio Vladimire Putinu. Ne jednom, nego dva puta. Pa šta ako su građani skandirali “PutinE!”, valjda on zna bolje od njih. Svi bi da budu pametniji od predsednika, čak i kad hoće da ga spasu od bruke. Džaba.

Pa onda, ajde da im udovolji, u trećem pokušaju se korigovao i nekako polutonom izgovorio Vladimire Putin. Kao, nisam baš siguran al’ sam možda sad potrefio.

Možda ćete reći sitničarim, zar je to važno. Pogreši čovek. Uostalom, neko drugi je to napisao. Neko, ko ima privilegiju da piše za predsednika države. Od toliko pismenih u ovoj Srbiji nađoše baš nekog ili više njih koji ne znaju peti padež.

Setih se sada i prošlogodišnje izjave prve dame Srbije nakon posete Viminacijumu. Njoj sirotoj niko nije pisao, morala je sve iz glave a završetak je ovakav:

“Nadam se da će ovaj grad doživeti…ovaj…da će ovaj grad doživeti veliki uspeh i da će Srbiju konačno staviti na mesto koje mu pripada u kulturno umetničkom događanjima svetske #$&?*$?~#.

Pogledajte, pa ako ste razumeli šta je Dragica htela da kaže, javite mi!