Povratak na Santorini, trinaesti deo

Sredinom devedesetih godina NASA je redovno, možda ne svake godine, održavala kongrese na Santoriniju. Dolazili su svetski priznati naučnici, astronauti i svi oni koji su imali veze sa istraživanjem svemira.

Aprila 2000. godine radila sam u hotelu Honeymoon Vilas, kako se tada zvao, u vreme održavanja jednog od NASA skupova. Jednog jutra stigao je novi gost, astronaut Valerij Poljakov. “Zdravstvujte!”, rekao mi je prvog jutra za vreme doručka, a kada sam mu ja odgovorila “Dobro jutro!”, pogodio je da sam iz Jugoslavije, koju je on obožavao, kao i Tita. Sprijateljili smo se odmah, onako kao ljudi iz zemalja komunizma i pravoslavlja.

Za doručak je svakog jutra jeo deset prženih jaja na oko, sa 200-300 grama ispečene slanine, i sve to zalivao kriglom crnog piva od pola litra, koje su specijalno za njega dopremali u hotel, jer je u to vreme retko ko pio tu vrstu piva. Potom, tako sit, skakao bi u onaj predivni bazen uz raznorazne pokliče. Bio je otkačen tip 100 posto!

A kako i ne bi kada je, kako mi je pričao, bio mnogo dana u kosmosu sam samcat, bez ikakve komunikacije sa Zemljom. “Tehnički problem koji su rešili posle nekih 200 dana! Ja sam za to vreme jeo i pevao, i pričao sam sa sobom. Znao sam da ću se vratiti!”, govorio je gromoglasni ruski astronaut.

Astronaut Valerij Poljakov, potpukovnik, doktor medicinskih nauka, heroj SSSR

Gospodin Valerij, kako sam ga oslovljavala sa ruskim naglaskom, bio je visok i krupan čovek, prosed sa loknastom kosom, možda malo dužom nego što bi trebalo.Tada je imao 58 godina i bio je u penziji koju je, kako je smatrao, potpuno zaslužio. Dobro je izgledao za svoje godine. Znao je da popije i po koju više, ali je bio šaljivčina i uvek nasmejan. Uzvikivao bi : “Živela Jugoslavija! Živeo Sovjetski Savez!”, izvodeći ludorije u luksuznom bazenu.

Verujem da se ništa ne dešava slučajno. Svemirska istraživanja Marsa, ili tačnije geologija Marsa, kako bi stručnjaci rekli, pokazuje da postoji sličnost u morfologiji stena na ovoj dalekoj planeti i jednog dela vulkana na Santoriniju. Reč je o malom zalivu na vulkanu koji se zove “Ζεστα νερα”, odnosno “Vruća voda”. Termalno je aktivan, a barba Artemis kaže da je prijatno kupati se u vodi koja je žute boje i koja pomaže pri reumatskim oboljenjima.

Zaliv “Ζεστα νερα”

Tu su Nikolaki, koji sada vodi Honeymoon Petra Villas, i njegova starija braća ronili zajedno sa ekipom stručnjaka, učesnika kongresa, kako bi uzeli uzorke sa podvodnih stena i uporedili ih sa onima sa Marsa. Nikolas mi kaže kako su dobili neke okrugle medaljončiće kao zahvalnost za učešće, ali do danas ih nije našao. Ako ih bude doneo, slikaću ih.

Valerij Vladimirovič Poljakov danas ima 75 godina i rekorder je u najduže provedenom vremenu u nekoj svemirskoj misiji. Bio je u kosmosu 437 dana u koje se ubrajaju i oni kada nije imao kontakta sa Zemljom. Odleteo je u kosmos jednim svemirskim brodom, vratio se drugim. U literaturi je nemoguće naći podatak da je polovinu vremena provedenog na svemirskoj stanici bio gotovo izgubljen. To znaju samo oni koji ga poznaju! Imam sreće da sam među njima.

Do ove 2017.godine nisam našla čvrste dokaze da je na Marsu moguće živeti, ali s obzirom na to da sam se u razgovoru sa Nikolakijem setila izgubljenog ruskog astronauta, ne bih se iznenadila da se i to desi. A opet, sve to nekako ima veze sa Santorinijem. Sviđa mi se što je to možda početak neke nove priče.

autor: Suzana Spasioć Stamatelatos

foto: wordlessTech