Gosti na blogu,  Nešto sasvim lično

“Veruj u sebe – bolji si nego što misliš”

Još malo pa će godinu dana otkad je nema.

Kad je otišla, napisao sam o njoj nekoliko reči. Tu sam žalio i za pismom koje sam zauvek izgubio. Ovih dana shvatio sam da ipak nisam.

Bila je to neka 2003. godina, ja sam bio uplašeni student iz provincije koji je dobio šansu da radi na, tada još velikom, Studiju B. Faksom mi je poslala pismo u kojem navodi banalne primere, a objašnjava suštinu novinarstva. Do tada, od nje sam dobijao samo packe i kritike, jer je verovala da će me tako naučiti. Ovde me je prvi put ohrabrila, a njeni saveti ostali su najvrednije znanje koje imam.

“Učeniče,

Beograd je fascinantna provincija i nemoj se prevariti, ne postoje male teme, samo veliki novinari. Počni od nule, nemoj kao rak, makar budi kornjača. Da traješ, polako.
Na primer, ima li u Beogradu kaldrme, neuništive, neponovljive, jedinstvene. Smrt za ženske potpetice, ali miriše na tople noći i zagrljaje. Malo romantike, malo više praktičnosti. Uporedi sa beogradskim asfaltom, punim rupa, bez žvota, ne ostavlja tragove, ne asocira. Sve što vredi, traje.
Pa pređi na anketu “Šta sanjate, a šta vam se događa” – nađi sredovečne, prepoznaj ih po stavu, oblačenju, mestima boravka – izvuci iz njih mladalačke snove, putovanja, susrete. Zašto se ne ostvaruju? Potvrdi tezu da je prebacivanje odgovornosti i krivice na druge, samo bežanje od istine, detinjasto.
Poznajete li komšije? Simuliraj da ti treba pomoć u zgradi, hoće li neko priteći?
Kontrasti Beograda – možeš seriju od: vila i udžerica, šklopovija i skupocenih četvorotočkaša, bundi i zakrpa, buvljaka i butika, Kineza i tržnih centara.
Anketa – koliko jezika govorite, koliko je nepismenih, kako ćemo u Evropu?
Zaboravljeni zanati – sajdžije, oštrači, sarači, metalostrugari.
Ima li ptica u Beogradu?
Kapiraš?

Zađi po ćoškovima Beograda, ispod mostova i nadvožnjaka, snimaj železničku i autobusku, ima užasno zanimljivih situacija.

Veruj u sebe, bolji si nego što misliš.”

pismo

foto: Ž.Veljković, lična arhiva

AUTOR TEKSTA: Željko Veljković

 

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

2 Comments

  • Virtual server

    Ponekad i sama uporedjujem sebe kao mladu devojku sa ocima na vrh glave i sadasnju pedesetogodisnjakinju sa gomilom uspona i padova, nada i razocaranja. Nekako mi je najblize pismo gospodje Dedic, mada su sva tri prelepa i svaka cast na ideji za jedan ovakav tekst

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *