Brojevi u mojoj glavi

Oduvek sam bila ponosna na svoju memoriju, na pregršt potrebnih i potpuno nevažnih podataka skladištenih u fiokama sećanja, kojih se u trenu mogu setiti kad mi zatrebaju. Ponekad bljesnu u mojim očima ili mi zatutnje u glavi kad o njima uopšte i ne mislim.

Kad sam premorena čini mi se da mi mozgom marširaju brojevi, imena, lica, događaji…i ne mogu da ih se oslobodim. Od buke ne mogu misli da odmorim.

Brojeve sam dobro pamtila od malena. Bili su to u početku telefonski brojevi rođaka i prijatelja, potom registarske tablice, karte, rođendani ljudi iz mog okruženja, bitni datumi-istorijski i intimni, brojevi iz ličnih dokumenata…

I što sam više nepotrebnih podataka gomilala u pamćenju, sve više me je bilo strah da će nešto zaboraviti, tako da sam pročitala gomilu knjiga o tehnikama efikasnog pamćenja. O, zašto sam?

Ne sporim, dobra memorija mi je više pomogla nego odmogla u životu, ali pamtiti sve i svašta ponekad je usud, a ne samo blagoslov.

Priznajem, pomaže i to kad kao keca iz rukava iz dubine sećanja izvučeš neki dobro arhivirani podatak, ili se, što je važno u mom poslu, setiš ko je šta govorio pre desetak i više godine.

Lepo je i kad nekog iznenadiš čestitkom za godišnjicu ili kad sa drugaricom do najsitinijih detalja razglabaš o događajima od pre četvrt veka.

Međutim, naporno je kad ti se brojevi, posebno datumi, sudare u glavi, pa ne možeš ni snom, ni pričom, ni smehom da ih oteraš.

Prijateljica me je pre neki dan pitala za neki prošlogodišnji događaj. Uplašila sam se kad sam joj sa lakoćom izdeklamovala šta se dešavalo tokom četiri dana prošlog oktobra. Nisam ni bila svesna koliko su ta dešavanja, koja su sva imala direktne ili indirektne veze sa mnom, ostavila traga u meni, da se dobro sećam sa kim sam, kad i gde sedela, šta smo razgovarali, kako smo bili obučeni, koje smo poruke razmenili,koje sam drage osobe srela, na čije sam proslave otišla, kako sam se i radovala i tugovala naizmenično… Intriga u koju sam nesvesno bila uvučena i zbog koje sam rekla da ću kad,tad morati da napišem knjigu „Moja dupla kruna“, Jelenin, pa Markov rođendan, politička dešavanja koja su uzdrmala učmalu varošijsku kolotečinu, beskrajna ljubav ljudi koje volim, a pre svega, prijateljstvo i probuđena nada.

Opsedaju me probuđena sećanja i ne mogu da ih ponovo uspavam. Sada će me i ti datumi progoniti…

Nema kraja beskrajnom nizu brojeva u mojoj glavi.

IZVOR FOTOGRAFIJE: www.ertopen.com