Sreća je…kad nisi gladan!
Pre izvesnog vremena prijateljica mi, pričajući o neprijatnostima koje je doživela kao turista, onako usput kaže: „Prvi put sam u životu osetila glad, nisam do sada znala kako je to biti gladan“. Ništa na ovu opasku nisam odgovorila mada me je, moram priznati, u najmanju ruku iznenadila.
A onda sam shvatila da ona samo živi nekim prosečnim, normalnim životom. U Srbiji u kojoj se 11 hiljada mališana hrani u narodnim kuhinjama i to im je jedini obrok dnevno. Gde je 700 hiljada siromašnih a 100 hiljada živi ispod minimuma egzistencije! Svaki četvrti građanin, odnosno 1, 8 miliona ljudi živi na granici siromaštva.
To je stopa od 24, 6% što plasira Srbiju na prvo mesto među siromašnim zemljama Evrope. U prezaduženoj Grčkoj ta stopa je 23,1 odsto, u Rumuniji 22,6, Španiji 22,2 a Bugarskoj 21,2 %. S druge strane, prošle godine, u odnosu na 2012. broj bogataša u Srbiji povećao se sa 88 na 100. Mašala!
Izvor fotografije : centerpiecehomestaging.wordpress.com
Zašto je tako?
Tragajući za podacima koliko je na ovoj našoj planeti zaista (hronično) gladnih došla sam do fascinantnih saznanja u rukopisu koji će uskoro biti štampan pod nazivom „Agroevolucija“, autora dr Mladena Mirića.
Čovečanstvo u 21. veku ima prosečno, dnevno, 2780 kalorija na dan po ljudskoj jedinki pa ipak u svetu 842 miliona ljudi pati od gladi. Od toga, oko 800 miliona je u zemljama u razvoju, 30 miliona u zemljama tranzicije a 10 miliona je „raspoređeno“ u razvijenim državama.
Izvor fotografije : ebritic.com
Rasipništvo i preuhranjenost bogatih je osnovni razlog distribucije gladi u svetu, tvrdi autor, jer oni bacaju trećinu proizvedene hrane! Kada bi se ovaj deo preraspodelio gladnima, nestao bi razlog za njihovo umiranje, ali to ne žele vlasti moćnika…
A šta zapravo rade moćni autor ilustruje na primeru Kenije, u kojoj 25% stanovništva gladuje jer se polovina proizvedene hrane izveze. Navodno, ova afrička zemlja bez novca od tog izvoza pala bi na još niže grane?!?
Politika bogatih je, zapravo, preuzimanje afričkih i drugih prehrambenih resursa u svetu za svoje buduće potrebe. Bezgranična pohlepa iza koje stoje novac i oružje. Jer, šta reći na ovu činjenicu kao primer: Novi Zeland proizvede devet puta više hrane nego što troši. Četvrtina jagnjetine iz ove zemlje se vozi 16 hiljada kilometara do Velike Britanije, pošto je još uvek jeftinija od britanske. I tako je već 140 godina.
A u Srbiji? Pa srećan je onaj ko ne oseti glad.
IZVOR NASLOVNE FOTOGRAFIJE : worldbulletin.net