„Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to sakriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži.“ Ovu mudru misao mnogi će prepoznati kao prvi zapis u knjizi „Znakovi pored puta“, jedinog našeg nobelovca, Ive Andrića. Tu knjigu pisao je od 1929. sve do pred smrt, upisujući u nju sentence, beleške, misli, fragmente viđenoga, sećanja, u prolazu ulovljene rečenice; sve ono od čega su mogle nastati pesme, priče, putopisi ili romani, ali nikad neće, jer pisac ima samo jednoga sebe, da u jednome danu, ili u jednome životu, napiše koliko stigne i može. Štivo obavezno u…