Pesma kao lek
Počinjem da pevam. Ne, ne mislim da ću napraviti neverovatan zaokret u karijeri i posao zameniti estradom. Za tako nešto imam i previše godina i životnog iskustva, a premalo talenta, mada ga nemaju ni mnoge zvezde i zvezdice čiji nam „hitovi“ paraju uši. Ne, poslušaću savete lekara i pevušiću za svoju dušu iz zdravstvenih razloga.
U poslednjih nekoliko meseci bolovala sam više nego u prethodne dve decenije. Pregledi, analize, trista čuda…ništa. Sa mnom je sve u redu. A možda bi ipak,smatra moja doktorka, trebalo proveriti funkciju štitne žlezde.Uput za laboratoriju već je zastareo.Ništa mi nije, a svašta mi je. I to nema nikakve veze sa fizičkim zdravljem, već sa nagomilanim emocijama koje se skladište od prošle jeseni. Neke sam prihvatila, druge zaključala.
Da moje laičko razmišljanje nije bez osnova pročitala sam ovih dana na netu.U intervjuu za jedan portal poznati endokrinolog objašnjava da je štitna žlezda tesno povezana s ljudskim emocijama, tako da od štitnjače boluju osobe koje snažno proživljavaju sve što im se događa, koje na loše postupke drugih odgovaraju sa osećajem duboke povređenosti i ogorčenja. Negativne emocije tako ostaju kao zaleđene u organizmu.
„Emocije moraju biti pokretne. Oslobodite se nagomilanih negativnih emocija – pevanjem, jer ćete na taj način popustiti emicionalne stege. Pevajte vesele pesme, s radošću i ljubavlju, bez obzira kakve probleme imate i kako ste raspoloženi.“, savetuje doktor Torsunov.
Da li repertoar zavisi od vrste problema i emocija koje potiskujem? Da li je važan žanr, jezik, melodija, tekst ?
Problem je da sastavim listu pesama. Bez razmišljanja bih zapevala nešto od Tonija Cetinskog, Balaševića, Proeskog, Čole…ali to ne mogu biti balade,mora da bude nešto veselo što razgaljuje dušu i topi emocije, koje će, pretpostavljam, oteći rekom suza. A ja ću ostati čista, mirna, stabilna i staložena. Valjda.
Kad komšiluk bude negodovao zbog mog pevanja lepo ću objasniti da moram glas da pustim bar tri puta na dan, kao lek.
Šalu na stranu, lekari tvrde da su osnovne emocije: ljutnja, sreća, briga, zamišljenost, tuga, strah i šok povezane s funkcionisanjem i zdravljem organa.Tako je, na primer, ljutnja u tesnoj vezi sa zameranjem, frustriranošću i besom, a ako se prikriva može biti okidač za glavobolju, vrtoglavicu i visok pritisak, ali i za gastritis i čir na želucu.
Potiskivanje briga izazvaće stomačne tegobe i hronični umor, a emotivna nestabilnost i previše uzbuđenja nesanicu i preskakanje srca. Na poremećaj rada buburega utuče konstantan strah, dok tužni i depresivni ljudi boluju od plućnih i kožnih bolesti.
Kad već ne želimo ili ne možemo da ispoljimo emocije, onda je bolje sprečiti, nego lečiti. Pesma na dan, ili više puta dnevno…i sve će biti mnogo lepše. Bar tako kažu lekari.
IZVOR FOTOGRAFIJE: www.kijiji.it
6 Comments
Negoslava
Kad komšiluk bude negodovao zbog mog pevanja lepo ću objasniti da moram glas da pustim bar tri puta na dan, kao lek.
Sjajan recept, mora da se proba!
Marina Majska
Mi to često u kući radimo. Mislim pevamo. U kolima takođe… Moj dragi svira gitaru za svoju dušu i tako, dok on prebira ja mu se pridružim i otpevamo svoju turu… i pomaže, barem nam je lepo… 😀 i smejemo se!
Skitarnik
Ja sam isprobavala ovu tehniku protiv stresa. Deluje, ali kratkotrajno! Ima onaj sajt “Karaoke party” na kojem su uglavnom svetski hitovi i koji registruje i da li si potrefio ton. Prava terapija! Probaj! Pa sledeće godine u neko od pevačkih takmičenja idemo zajedno 🙂
Suzana Stamenković
Ma, ja to stidljivo, samo kad me pesma ponese…
Suzana Stamenković
Pevanje u kolima, kad sam bila mala, jednostavno se podrazumevalo. Prvo su mama i tata sa mnom pevali dečje pesme, a kad sam krenula u školu i naučila partizanske, repertoar se kretao od “Konjuh planinom” do “Jugoslavijo”. U tinejdžerskim danima okupljali smo se u školskom dvorištu i pevali uz gitaru “Jedina moja”…Bilo je bezbrižnije vreme. Ili smo mi bili bez briga. Srećna si što imaš sa kim da pevaš 🙂
Suzana Stamenković
Oooo, draga moja, probaću kao lek, ali za takmičenje ne računaj na mene :). Tri veze nemam, samo bih te brukala 🙂