Monstrumi vrebaju sa svih strana

Da li je Srbija ponovo šokirana monstruoznim ubistvom? Treći put, za samo nekoliko meseci, na najstrašniji i najsvirepiji način oduzet je još jedan mladi život. Tijani Jurić (15) i Ivani Podraščić (14) pridružila se Dragana Ćirić (18) koju je do smrti pretukao a neki kažu zadavio (kao da ima razlike) Čedomir Đ.(66) iz Salaša kod Zaječara.

Tijana Jurić pronađena je nakon 13 dana potrage

Izvor fotografije : doznajemo.com

Njih tri su platile danak psihopatama, bolesnim umovima, degenericima. Muškarcima – krvoločnim manijacima. Prema do sada utvrđenim činjenicama, Dragana je ubicu poznavala i bila u nekakvoj vezi jer je pouzdano utvrđeno da se zločin dogodio u njegovim kolima. Šta je nagnalo ovu mladu devojku da se druži sa nekim ko je bezmalo pola veka stariji od nje? To verovatno nikada nećemo saznati, ali je normalno pretpostaviti da nije bila u pitanju ljubav.

Podatak da je Dragana razbila mobilni telefon psihopate i da je to bio okidač za njegov bes i ljubomorno divljanje, govori o tome koliko ova devojčica nije bila svesna njegove bolesti i mogućih posledica. Što je i logično u tim godinama, bez iskustva a sa mnogo samopouzdanja.

Mnogo je, međutim, važnije kako Srbija da se izbori sa ovom eskalacijom manijakalnog ponašanja. Rasprave o tome treba li ponovo uvesti smrtnu kaznu za najsvirepije zločine u svemu tome zamagljuje nešto mnogo važnije.

Kako je moguće da takvi manijaci uopšte žive među nama a da ih sistem zdravstva, policija i pravosuđe do tada ne poznaju? Ili, što je još gore i češće, svi oni imaju nekakvu psihijatrijsku ili zatvorsku prošlost, ali ih država ipak, kad budu pušteni, potpuno zaboravi? I prepusti njihove komšije, rodbinu pa i slučajne prolaznike, na milost patologiji koja se pritajila i samo čeka momenat da se ostvari.

Ovde je pronađena Ivana Podraščić

Izvor fotografije : bih-index.com

Psihijatrijski bolesnici ( a svi su oni to, bez izuzetka), nalik su ranjenim zverima. Vrebaju žrtvu ili im se, u momentu pomračenja uma, pričini da od nekog preti opasnost i tada kreću u krvavi pir. Odsustvo svakog kajanja nakon zločina upravo je potvrda njihovog ludila.

Da ih je država na vreme uvela u evidenciju kao potencijalne bombe i prema njima se tako i ophodila, do ovakvih zločina dolazilo bi mnogo ređe. Jer bi bili pod kontrolom i stalnom prismotrom, mehanizmima koje iole ozbiljan sistem mora da obezbedi. Od toga smo, bojim se, još daleko.

Zbog toga će i najnoviji zločin u Zaječaru biti samo tema medija još par dana i na tome će se završiti. Do nove tragedije.

IZVOR NASLOVNE FOTOGRAFIJE : novosti.rs