Praznovanje pravih vrednosti

Aprilsko sunce upeklo kao junsko, miris tek probuđene prirode, žubor hladne rečice koja se iskrada iz Rajkove pećine, graja naših dečaka koji bi istovremeno i da pecaju i da igraju fudbal…

Toliko divnih doživljaja, davno nasumice skrajnutih zbog velikih stvari kojima robujemo svakog dana, odjednom vaskrslih baš na praznik. Na Vaskrs.

Svemu su kumovali naši kumovi, Tereza i Igor. Isplanirali su da praznik provedemo u prirodi, kao nekada, veselo čavrljajući uz roštilj, badminton, tablić. Za avanturu u prirodi bili su potpuno spremni, za razliku od nas koji smo zaboravili kako izgleda provesti ceo dan na čistom vazduhu. U nekoliko cegera bilo je spakovano sve što nam je bilo potrebno, od sekire i ćumura, do, nećete verovati, šoljica za kafu!

U tren oka naša piknik oaza izgledala je savršeno. Pivo i sokovi hladili su se u reci, muškarci su majstorisali kraj roštilja, dečaci trčali između dva gola, žonglirajući s loptom, a nas dve malo ćućorile, malo pokušavale da povratimo nekadašnju veštinu rukovanja reketom i lopticom. Nekada smo maštale da ćemo igrajući badminton steći planetarnu slavu. Do 1992.godine, kada je badminton u Barseloni postao olimpijski sport, mi smo već bile zaokupljene drugim stvarima.

Dan je bio kao stvoren za uživanje. Bez nervoze, žurbe, posla i telefona. Bez teških misli i problema. Bez oblaka svakodnevice koji skrivaju ono što je zaista važno: sitne radosti koje život čine boljim, lepšim, ispunjenijim. Dragoceno vreme provedeno sa porodicom i prijateljima. Smeh koji leči. Igra koja podmlađuje. Pesma koja nadahnjuje. Praznik za srce i dušu. Vaskrs.

Vratili smo se u grad u smiraj dana, izgoreli na suncu, opijeni vazduhom, premoreni od trčanja i bogate trpeze, ali opušteni, radosni, ispunjeni.

Uživali smo u svakom trenutku, upijajući mirise, ukuse, boje, kojima ćemo dušu naslađivati kad nas obaveze ponovo pritisnu.

IZVOR FOTOGRAFIJE: holidaycheck.de