Kućica iz sna

Davno joj je obećao da će sagraditi kuću samo za nju. Daleko od radoznalih pogleda i priča. Daleko od sivila i ubrzanog ritma života koji neumoljivo mrvi svu ležernost i šarm grada u provinciji.
Njihovo mesto je u nekoj drugoj priči, ali nije vreme da se u nju otisnu. A ne mogu ni doveka budućnost budni snevati…

Godine su prolazile, a njihova izmaštana kućica, tri sa tri, ostala je samo gruba skica mladalačke zanesenosti. Putevi su im se razišli. Ostala je nada da će se ponovo sresti na raskršću sudbina i tu postaviti temelje svog doma.

Kad je mastilo izbledelo sa kontura njihovog izmaštanog sna, iskra je i dalje tinjala u njegovoj svesti. A što ne bi sagradio kuću kakvu je ona želela? Malu, crvenu, sa mnoštvom belih prozora i baštom opojnog irisa…Možda će miris premostiti okean i kroz zabravljene prozore na visokoj staklenoj kuli na drugom kraju sveta dopreti do nje. Možda će je vratiti u zavičaj…

I tako je prionuo na posao. Na nasleđenom imanju, u senci stogodišnjih stabala raskrčio je šiblje, dovukao građu i na proplanku počeo da zida svoj san. U temeljne stope položio je ljubav, u noseće grede upleo želje, zidove ojačao čežnjom, krov popločao sanjarenjima, prozore obasjao budućnošću.

Nije bilo ni brzo, ni lako. Mesecima je gledao kako stara vizija dobija obrise, kako raste iz nepokolebljive želje da nadvlada nemoguće, da izmeni tok vremena.

Svaki slobodan trenutak provodio je na svom malom gradilištu, radeći strpljivo i marljivo. Smenjivala su se godišnja doba. Čuvao je svoju tajnu. Nije rekao ni rodbini, ni prijateljima. Želeo je da je ona prva vidi. Od njenog odgovora zavisi čitavo jedno kraljevstvo…Njihovo.

Maj je, bliži se njen rođendan. Krupni irisi, cvetovi boga Peruna, ispunili su baštu. Njeno omiljeno cveće. Nervoznim korakom šeta oko kuće. Nad njom su se nadvili oblaci teški kao njegove misli. Modro nebo oslikava njegovu dušu.
Poslaće joj fotografiju. Bez reči. Ako prepozna san, doći će. Ako ne….

Svaka sekunda je kao večnost duga dok čeka da se telefon oglasi. Konačno stiže i poruka. Sa zebnjom je otvara dok mu se topli zraci spuštaju na lice. Majsko sunce obasjalo je nebo…

fotografija: Pinterest