-
Душица у Души – свето биће жене
Хладне и снежне зиме ’68. у вечерње сате, најпре сам видео њене очи. И себе у њима, довека. Од када сам упознао Душанку, моју Душицу у Души, више нисам исти, ни сам, јер ме је, у сваком погледу, њена савршена појава сасвим озарила и преобразила. То није била еволуција већ револуција у мом животу, темељни преокрет, диван упут у брачну луку. Била је за мене једно ново, савршено, искрено, спонтано и самопрегорно биће, без мане и без кварне рачунице. И остала таква, ево је томе проминуло 46 година. Постала је Веста (богиња огњишта) или весталка наше заједничке куће. Никада у животу није потрчала и никада није закаснила. Понекад је бивала…
-
Gde se izgubila ljudskost?
Mudrac kaže – gledaj čoveka kako se ponaša kada se nešto deli besplatno, pa ćeš videti kakav je. Za ovo o čemu pišem nema pravih reči. Neću umeti ni ja da ih sročim. Posegla sam za videom o nesrećnoj ženi koja je skočila sa terase u kafić. Pripremila sam se na uznemirujući karakter snimka. Priznajem, radoznalost je bila jača, a lepo su me upozorili. Gledala sam iznova i iznova. Umesto da se šokiram samim činom, što naravno i jeste užasno, ostala sam iznenađena ponašanjem gostiju kafića koji su se, bukvalno, razbežali. Kao da je pala cigla, pa da ih ne zakači još neka. Niko nije ni pogledao, a kamoli potrčao.…