• Treperenje duše

    Isti su nam znakovi, a putevi različiti

    „Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to sakriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži.“ Ovu mudru misao mnogi će prepoznati kao prvi zapis u knjizi „Znakovi pored puta“, jedinog našeg nobelovca, Ive Andrića. Tu knjigu pisao je od 1929. sve do pred smrt, upisujući u nju sentence, beleške, misli, fragmente viđenoga, sećanja, u prolazu ulovljene rečenice; sve ono od čega su mogle nastati pesme, priče, putopisi ili romani, ali nikad neće, jer pisac ima samo jednoga sebe, da u jednome danu, ili u jednome životu, napiše koliko stigne i može. Štivo obavezno u…

  • Dežurna čula,  I to je Srbija

    Ubice dece

    Dva mlada života ugašena su na svirep način za kratko vreme. Za ubistvo petnaestogodišnje Tijane Jurić javnost je saznala 13 dana nakon njenog nestanka, a juče je usledio još jedan šok. U stanju raspadanja pronađeno je telo godinu dana mlađe Ivane Podrašić, kojoj se trag izgubio pre dva meseca. Čak i ljudii najtvrđeg srca nisu imuni na dečje suze, pa ipak ima onih koji hladno i bezobrzirno, bez trunke kajanja mogu da oduzmu nečiji život. Kakvi su to monstrumi koji ubijaju decu? Ko su ljudi koji žive među nama a spremni su na gnusne zločine? Koliko je izopačen čovek koji ubije devojčicu pa nastavi da živi kao da se ništa…

  • Nešto sasvim lično

    Pišem, dakle postojim

    Novo jutro! Toliko simbolike u te dve reči. Novi početak za nas dve, čiji se životni putevi prepliću poslednjih godina. Novi poslovni izazov u koji zajedno ulažemo pola veka novinarskog iskustva. Nova mogućnost da svoje stavove, razmišljanja, opažanja i kritike javno iznesemo, bez bojazni da će to iz bilo kog razloga biti cenzurisano ili sankcionisano. Nova nada da sve što poželiš jakom voljom možeš i da ostvariš. Od ideje do realizacije prošle su dve nedelje. Da, hoćemo da pišemo, to oduvek i radimo. Pa, zašto to onda ne bi bilo nešto samo naše? I prethodne sajtove koje smo radile, a digle smo ih praktično od nule, smatrale smo svojom decom.…

  • I to je Srbija

    Suprug prve dame

    Srbija još nije na demokratskim izborima izabrala ženu za šefa države, ali uverili smo se, posebno poslednjih meseci, da je aktuelni predsednik Tomislav Nikolić,umesto prvi čovek Srbije. (p)ostao samo suprug prve dame, Dragice Nikolić. Otkako je gospođa prošlog februara osnovala fondaciju, skromno je nazvavši svojim imenom, Toma je njen verni pratilac u humanim misijama, čak i izaslanik kada je ona sprečena da sama nekuda ode. Tako je nedavno suprug prve dame posetio poplavljene u Tekiji i, kako su mediji preneli, u ime Fondacije Dragice Nikolić uručio pomoć od 15 tona vode, 10 tona konditorskih proizvoda i konzervirane hrane, kao  i 15 tona higijenskih proizvoda, bebi pelena, garderobe i ćebadi. Da…

  • Nešto sasvim lično

    Progledala sam!

    Naprežem oči otkad znam za sebe. Kada su mi kao klinki zabranjivali da čitam, jer nisam ispuštala knjigu iz ruke ni noću ni danju, činila sam to krišom, pod jorganom uz baterijsku lampu. Onda je tata kupio „spektrum“, mali kućni kompjuter, koji se topio pod mojim prstima. Ne znam ni sama koliko sam grafičkih radova nacrtala tokom srednje škole i studija građevine. Rad na računaru poslednjih godina verovatno je dokusurio moj vid. Naravno, i dalje „gutam“ knjige, časopise, blejim u tv. Proveravala sam vid više puta, ali nikada do sada nije bilo potrebno da nosim naočare. Oči su mi umorne, govorili su oftalmolozi. Ograniči vreme na računaru, smanji čitanje i…

  • Nešto sasvim lično

    Mladi radnik samoupravljač

    Jedna od prvih diploma koje sam dobila, istina potpuno nevažeća, bila je Najbolji mladi radnik samoupravljač. Nisam imala više od deset godina, a moj ujak, koji je u to vreme bio predsednik Omladinskog aktiva u jednoj velikoj kompaniji, zamolio je mog oca da mu krasnopisom ispiše diplome koje će dobiti mladi radnici. Tako i ja dobih jednu, sa potpisom, ali bez pečata. Svejedno. Bila sam presrećna. Mislim da je to „priznanje“ odredilo moj odnos prema poslu, iako je kada sam ja počinjala da radim samoupravljanje bilo samo deo kolektivnog sećanja. Biti najbolji mladi radnik samoupravljač, čak i fiktivno i to u vreme kada se na sve iz doba socijalizma gledala…

  • Dežurna čula

    Izvinite, koliko košta modrica?

    Bila mi je koleginica…Ustvari, osoba koja je sedela u istoj kancelariji sa mnom. Ali, ima muža koji je sa velikim bosom „bio dobar“. Jednom nas je razgovor naveo na temu pravih vrednosti u životu. Izvalila je, kao iz topa, „najvažnije je imati pare, po tome te prepoznaju i vrednuju“. Misleći da nije ozbiljna, nastavila sam priču da se do uspeha i ugleda dolazi obrazovanjem, stručnošću, pa vaspitanjem, manirima, napornim radom, učenjem. Na to je ona, krajnje začuđena, rekla „Ma, gde ti živiš? Sa kim se družiš? Ko još ceni znanje i rad? Ako imaš pare, sva su ti vrata otvorena, možeš da budeš gde hoćeš, da radiš šta god želiš…