• Gosti na blogu

    Povratak na Santorini, devetnaesti deo

    Na Santoriniju je toliko puno restorana i taverni da prosto ne znate koji da odaberete. Neki imaju interesantan izbor hrane, drugi predivan pogled, a pojedini ljubazno osoblje koje uživanje u hrani pretvara u poseban događaj. U Firostefaniju, selu na obronku Kaldere i u blizini Imeroviglija, nalazi se taverna “Mama Thira”, vlasnika Jorgosa Hristijanosa, sina Manolisa i Nine. Današnja taverna, a nekadašnja mala radnja za prodavanje suvlakija otvorena je 1986. godine u Kamariju, selu na istočnoj strani ostrva. Davne 1992. godine, kada sam se sasvim slučajno našla na Santoriniju, čekajući brod za Krit, postala sam prvi put u životu konobarica koja je raznosila tanjire sa hranom. Kada me je Manolis prvog…

  • Gosti na blogu

    Povratak na Santorini, osamnaesti deo

    U davnim imperijama, rimskoj i grčkoj, seksualne anomalije i perverzije bile su normalne za tadašnje careve, dvorjane, podanike. Tamna strana ljudske seksualnosti nikada se nije izgubila, već se možda samo kao kameleon prilagodila društvu kroz vekove. U današnje doba Meka i Medena za takav način života u Grčkoj je Mikonos, ali i Santorini svojom privatnošću postaje sve češća destinacija zaljubljenih i romantičnih istopolnih parova. Viđam ih kako se drže za ruke dok šetaju stazama Kaldere; u vreme zalaska sunca razmenjuju poljupce, a u restoranima se zaljubljeno gledaju. Glavna tema za razgovor momaka koji rade u obližnjem hotelu, kada za vreme pauze sednu za moj stočić da predahnu, jesu tri gej…

  • Gosti na blogu

    Povratak na Santorini, sedamnaesti deo

    Kažu da je Santorini deo davno izgubljene Atlantide. Prvo je o tome pisao Platon. Govorio je o Atlantovim potomcima koji su stekli bogatstvo kakvo u mnogim kraljevstvima u prošlosti nije stečeno, niti će moći u budućnosti. Svaki kralj tog carstva ukrašavao je već ukrašeno i nadmašivao prethodnika koliko je to moguće, sve dok veličanstvenošću i lepotom svojih tvorevina nisu doveli dvor do savršenstva koje je zaustavljalo dah. Neki naučnici tvrde da je Platon priču zasnovao na događajima kao što su erupcija Santorinija ili Trojanski rat, dok drugi tvrde da su mu inspiracija bili događaji iz njegovog vremena, kao što je uništenje Helikea ili neuspela atinska invazija Sicilije. U srednjem veku…

  • Gosti na blogu

    Povratak na Santorini, šesnaesti deo

    U Imerovigliju me najviše oduševljavaju ptice. Svakodnevno me opčinjava njihov beščujni let. U Srbiji tek ponekad propratim pogledom vrapce i po koju lastu, ali ovde je to drugačije jer beskrajno plavim nebom Santorinija lete jata meni nepoznatih ptica. Ima crnih, sličnih gavranima; potom sivih, nalik golubovima, ali to nisu, i ptica ogromnog raspona krila, za koje bih rekla da su orlovi. Barba Artemis kaže da i jesu orlovi, ali se u ovom delu Egeja nazivaju drugačije. Ogromne šupljine u stenama Kaldere uglavnom su nastanjena različitim vrstama koje tu provedu i zimu. Galebova, odnosno ptica bele boje, nema. Ptice mogu da pevaju, cvrkuću grakću i guču, ali se ovde ne razaznaje nijedan ptičiji zvuk,okružuje…

  • Gosti na blogu

    Povratak na Santorini, petnaesti deo

    Ovde je dan ispunjen i bez ikakvog plana, jer je dovoljno samo da sediš i nešto će se već samo po sebi desiti. Pijući kafu uživala sam u jutarnjem pogledu na prelepi deo Kaldere ukrašen načičkanim hotelima i de lux opremeljenim apartmanima čiji dnevni najam košta od 200 do 5.000 evra. Ludilo! Kako je ujutro najveća gužva momaka koji raznose doručak i razne druge stvari po serpentinskim apartmanima, vreme i mesto za predah i po koju cigaru, obično je barba Artemijev stočić. Tako sam doznala da se Janisu, koji ima trojicu sinova i važi za najuspešnijeg meštanina Imeroviglija, rodio prvi unuk. Bilo mi je drago, onako baš od srca, jer…

  • Gosti na blogu

    Povratak na Santorini, četrnaesti deo

    Najveća od desetak crkava u Imerovigliju je Malteza. U njoj su krštene moje ćerke, svaka na svoj imendan, što u Grčkoj nije običaj. Starija, Konstantina – Theologija ( kojoj je drugo ime po baki Grkinji) krštena je 21. maja 1997.godine, dok je 31. avgusta 2000. bilo krštenje Aleksandre – Ekaterini, koja nosi ime po grčkoj tetki. Krstiti decu u Grčkoj je životni događaj za roditelje, kao i za one koji ih krste jer im postaju roditelji pred Bogom. Mi imamo dve kume, Evu i Meri, koje se ovde zovu nones. Obe su moje drugarice i ostale smo vrlo bliske svih ovih godina. Interesantna je priča kako je crkva, sagrađena negde…

  • Gosti na blogu

    Povratak na Santorini, trinaesti deo

    Sredinom devedesetih godina NASA je redovno, možda ne svake godine, održavala kongrese na Santoriniju. Dolazili su svetski priznati naučnici, astronauti i svi oni koji su imali veze sa istraživanjem svemira. Aprila 2000. godine radila sam u hotelu Honeymoon Vilas, kako se tada zvao, u vreme održavanja jednog od NASA skupova. Jednog jutra stigao je novi gost, astronaut Valerij Poljakov. “Zdravstvujte!”, rekao mi je prvog jutra za vreme doručka, a kada sam mu ja odgovorila “Dobro jutro!”, pogodio je da sam iz Jugoslavije, koju je on obožavao, kao i Tita. Sprijateljili smo se odmah, onako kao ljudi iz zemalja komunizma i pravoslavlja. Za doručak je svakog jutra jeo deset prženih jaja…

  • Gosti na blogu

    Povratak na Santorini, dvanaesti deo

    Igra mi levo oko od kada sam pošla na put, a pre neki dan slomilo mi se ogledalo. A ja verujem u te stvari uroka ili bad luck-a. To se na grčkom kaže “mati” ili uroci, odnosno “se matjasane – urekli su te“. U Grčkoj ne postoji radnja suvenira koja ne prodaje “oko protiv uroka”, tako da je to jedan od uobičajenih poklona koje turisti kupuju za sebe i svoje kod kuće. Grci veruju da “plavo urokljivo oko” štiti od uroka onog koji ga nosi time što “šalje” tj. vraća “urokljive” vibracija onom koji ih je prvi poslao. Mati može biti i na privescima za ključeve, na lančićima, narukvicama, minđušama.…

  • Gosti na blogu

    Povratak na Santorini, jedanaesti deo

    Svi turisti koji dođu na Santorini i borave u najluksuznijim hotelima Imeroviglija, svejedno iz kod dela sveta su, bar jednom svrate u jedini, dobro opremljeni supermarket u selu, “Nisi”, odnosno “Ostrvo”. Vlasnici su moji prijatelji Dimitris-Taki Kapellakis, koji je na ostrvo došao iz Agrinija, zapadnog dela Grčke i Debra Brooks Kapellakis, Amerikanka iz Ajove. Imaju troje dece; Mariju, koja sada ima 25 godina, tri godine mlađeg Jorgakisa i sedamnaestogodišnjeg Majkla Džona, odnosnoi Mihalo Janisa. Debra, Dimitris, Marija, Jorgakis i Mihalo Janis Naše druženje počelo je 1998. godine kada su Jorgakis, kako ga ja i dan danas zovem, i moja starija ćerka zajedno pošli u vrtić u Firostefaniju, takođe selu na…

  • Gosti na blogu

    Povratak na Santorini, deseti deo

    U životu nisam videla toliko ljudi u jednom trenutku oko sebe…Kao na filmu, dronovi, profesionalni foto aparati, helikopteri, avioni…I najlepši od svega, tek venčani mladi parovi koji žele da sa Santorinija ponesu najlepše uspomene i fotografije koje će ponosno, s mnogo emocija, gledati i pokazivati do kraja života. Dronovi su za mene nešto nepoznato. Scena sa fudbalske utakmice u Beogradu, kada se na našem stadionu sa jednog drona zaviorila albanska zastava, strašno me je iznervirala. Verovatno sam zbog toga imala antipatiju i nepoverenje prema tom teledirigovanom uređaju, a i asocira me na stihove niškog “Kerbera”, koji otprilike glase “Nek ratne igre otpočnu…” Ovde su dronovi nalik roju komaraca, neprestano zuje…