• Treperenje duše

    “Ko promaši ljubav, promašio je život”

    Citat ne razumeš dok ga ne doživiš, jedna je od novijih mudrosti korisnika društvenih mreža. A neke od najlepših citata, u kojima se svako od nas može pronaći, napisao je Meša Selimović. Podsetićemo vas samo na neke od njih: “Tajna se duže pamti nego jasna istina.” (Tvrđava) “Najveća mudrost u životu je da čovjek pronađe pravu ludost.” (Tvrđava) “Ni haljinu ne valja krpiti, a kamoli ljubav.” (Tvrđava) “Nije čovek ono što misli, već ono što čini.” (Derviš I smrt) “Krijemo ljubav, tako je i ugušimo.”(Derviš I smrt) “Ništa ne treba čekati, svemu treba ići u susret.” (Derviš i smrt)  Izvor fotografije: zoricazoricblog.files.wordpress.com Meša se među zvezde vinuo pre više od tri…

  • Dežurna čula

    Tuga i sivilo Popove plaže

    Tako je tužna Popova plaža ovog četvrtka. Siva, sumorna, prazna, baš kao i dan.Brana je ispuštena, nivo Timoka nizak, plaža zarasla u travu. U mislima teško prizivam sliku ovog kompleksa od pre nekoliko godina. Iskrsava mi sećanje kako su se, pre nego što su uopšte radovi na uređenju počeli,  neki politički prvaci vezivali za drveće ne dozvoljavajući da se iseče i da se izgrade sportski tereni i šetališta. Sećam se i kako sam, kad je to bila jedna obična čistina, pre nego što je postavljen prvi pič teren, razgovarala sa urbanistima i inženjerom hortikulture, i gledala u projekte s nevericom, ne mogavši, iako sam se za to školovala, da stvorim…

  • Nešto sasvim lično

    Miris pirinčanog koha

    Koh od pirinča bio je omiljeni kolač mog tate, pa ga je mama spremala bar jednom nedeljno. Mirisao je lepo, na cimet i vanilu. Mrštila sam se i na sam pomen pirinča u bilo kom obliku, a kolač, koliko god bio ukusan, i koliko god ja bila slaba na slatkiše, nije se, blago rečeno, nalazio na listi mojih favorita. Zarekla sam se pre tridesetak godina, još kao devojčica, da taj kolač neću više nikada jesti, a kamoli spremati kad jednog dana odrastem. Prvi put mi je pirinčani koh pao na pamet prošle jeseni, dok sam, peglajući satima, u mislima pokušavala da oživim neke stare porodične slike. Pojavile su se s…

  • Dežurna čula

    Da pomognemo same sebi

    Sinoć sam, sasvim slučajno, naišla na film koji je neumesno preveden „Vruće koke“, a u originalu se zove „Valunzi“ (Hot flashes). Dame u izvesnim godinama znaju o čemu je reč. Glavne junakinje i jesu samosvesne gospođe u ranim pedesetim godinama, ali film nije o mukama i izazovima menopauze, već o ženskoj solidarnosti i značaju prevencije i ranog otkrivanja karcinoma dojke. Pošto je od ove opake bolesti umrla njihova školska drugarica jer u gradu nema mamografa, one donose odluku da sa školskim košarkaškim timom, državnim prvakinjama, igraju košarku u dve pobede. Ukoliko pobede, od opklada će biti dovoljno novca za kupovinu mobilnog mamografa, kako bi životi drugih žena bili spaseni. Naravno…

  • Nešto sasvim lično

    Kolačić sudbine

    “Zablistaćete u ljubavnoj romansi”, poruka je koju sam sinoć dobila u kineskom kolačiću sreće. Lice mi se razvuklo u osmeh, a toplina razlila telom. Istina, ne verujem u horoskope, gatanja, predskazanja, sudbinske znake, a ponajmanje u fabrički pakovane kolače sa porukom koja može da promeni život, ali lepa mi je i sama misao da mi se neko nada, čeka, čezne za mnom. Svako od nas, priznao to ili ne, ima u sebi tu malu dozu romantike i ludosti, koja čuči negde dobro sakrivena i čeka da je dozove nečiji pogled, osmeh, uzdah. I bez obzira koliko godina imamo i kakav život vodimo, uvek, kao heroine iz ljubavnih romana, čeznemo da…

  • Nešto sasvim lično

    Naše malo slavlje

    Oni koji su upoznali sve muke i radosti roditeljstva znaju da je prvih mesec dana od dolaska bebe na svet najteže. Ne znate kako da se ponašate, šta u kojoj prilici da radite, da li je to što se trudite iz petnih žila i obasipate je neizmernom ljubavlju i nežnošću, dovoljno? E, tako se i nas dve osećamo. Naše čedo NOVO JUTRO, danas ima mesec dana, a čini mi se da smo uložile brižnosti, pažnje, umeća, znanja i emocija za dva života. Kada smo rešile da pokrenemo blog nismo ni slutile šta nas sve čeka i koliko to iziskuje rada, strpljenja i ljubavi. Čini mi se da je najlakše pisati,…

  • Nešto sasvim lično

    Domaći rezanci moje mame

    Prva asocijacija na nedeljni ručak za mene su domaći rezanci moje mame. Ručak bez supe, a još da nije sa rezancima žutim od domaćih jaja, nije bio porodični ručak. Nismo imali mašinicu za rezance već ih je mama, nakon sušenja, sitno seckala velikim kuhinjskim nožem. Zato nisu bili iste debljine ni veličine. Ali, nije ni važno, ukus im je bio fantastičan, ukus koji me i sada, 30 godina kasnije, vraća u detinjstvo. Volela sam da gledam dok u maloj činiji mesi brašno s jajima, a potom oklagijom razvlači obglu. Kada se obgla malo prosuši, savijala je i sitno seckala rezance, a potom ih stavljala na čist stolnjak da se osuše.…

  • Nešto sasvim lično

    Da li je bolje biti sam ili usamljen?

    Moja drugarica nedavno je proslavila rođendan. Jubilarni. Neću da spominjem koji. Pripremila je slane i slatke đakonije, piće, finu muziku i pozvala na proslavu prijateljice sa kojima se najviše druži. Zajedno sa domaćicom bilo nas je osam. Osam žena po svemu različitih, godinama, interesovanjima, izgledu…Kada sam u jednom intimnom društvu prepričavala doživljaje od te večeri rekla sam da su udate bile u manjini-samo dve, dok je razvedenih i nikada udavanih bilo po 3. I onda sam shvatila da su, ne samo moje prijateljice, već i žene koje poznajem iz viđenja, uglavnom sa jednim ili više brakova iza sebe ili još nisu pronašle čoveka svog života. Najmanje je onih koje su…

  • I to je Srbija

    Šta radiš, bre, Marko?

    Za obnovu poplavljenog kolubarskog kraja Vlada Japana, jedan od najvećih srpskih prijatelja i donatora, obezbedila je 5 miliona evra. Ambasador Masafumi Kuroki juče je lično želeo da se uveri da li se život u vodom opustošeno Valjevo vratio i na šta će biti utrošen novac koji njegova zemlja daje. Njegov domaćin, osim opštinskog rukovodstva, bio je i Marko Blagojević, direktor Kancelarije za obnovu poplavljenog područja. I eto bruke! Visoki gost, u čijoj se zemlji vreme i tačnost poštuju iznad svega, došao je u najavljeno vreme, ali njegovog domaćina, direktora Blagojevića, nije bilo. On je, po dobrom srpskom običaju, kasnio. Valjevski domaćini zamolili su zbog toga ambasadora Kurokija       da malo pričeka,…

  • Nešto sasvim lično

    Dušebrižnici, uvek budni i brižni

    “Suzo, kakav je to skandal sa vašim blogom?”, pitala me je pre nekoliko dana u prolazu prijateljica koju dugo nisam videla. I nije bila prva koja mi je za ovih dvadesetak dana, koliko postojimo, postavila to pitanje. Naravno, skandala nema. Bilo mi je jasno o čemu se radi još prvih dana kada su mi neke kolege rekle da smo uradile odličan marketing šerujući tekstove u nekoliko raznih grupa na društvenim mrežama, u kojima desetak istih ljudi kritikuje aktuelnu vlast. Ne, nismo to uradile, niti nam pada na pamet. Naše tekstove objavljujemo samo u dve grupe blogera i tviteraša. Blog je, za one kojima još nije jasno, intimni internet dnevnik u…