-
Dan za sebe
U Nedelji borbe protiv karcinoma grlića materice lekari podsećaju na neslavnu statistiku Timočke Krajine u kojoj je broj obolelih i umrlih žena od ove bolesti višestruko veći u odnosu na evropski prosek. Svakog dana u Srbiji od raka grlića materice obole četiri žene, a jedna izgubi bitku sa ovom bolešću. I dok je stopa obolevanja na republičkom nivou 23,2 na 100.000 žena, u ovom delu Srbije je skoro dvostruko veća, čak 43,6. U Zaječaru, Boru, Negotinu…skoro da ne postoji osoba koja ne zna bar jednu ženu iz bližeg ili daljeg okruženja koja je vodila borbu sa ovom opakom bolešću. One kod kojih je bolest otkrivena na vreme izvojevale su pobedu.…
-
Plima
Dišem, a vazduh ne stiže do pluća. Slušam, ali to što čujem ne dopire do mene. Gledam, bez ikakve ideje kako da razmrljane slike sklopim u smisleni mozaik. Razmišljam, ali u mojoj svesti nijedna misao ne dobija jasne konture. Gušim se od svega toga, od besa, jada, nemoći…Bojim se, potopiće me plima loših vesti i groznih stvari koje se dešavaju i meni i ljudima koje volim, a ja ne umem da plivam, ne umem da držim glavu iznad vode. Ne znam kako se ljudi bore i izbore sa surovošću života, sa sivilom koje im natapa misli i dušu, sa jakim tornadom koji u tren oka samelje sve pred sobom i…
-
Promene počinju od frizure
Promene prvo počinju na glavi, pa tek onda u glavi. Tako je to kod žena. Ili, bar kod mene. Pre desetak dana promenila sam boju kose. Odlučila sam da to bude neka srednja nijansa smeđe, mada to što nisam plavuša ne znači i automatski da ću biti manje naivna i da ću prestati da mislim da su svi ljudi u osnovi dobronamerni. Ha! Šta ću, ja i dalje verujem u bajke… Sada sam rešila i da se ošišam. Međutim, moja frizerka ne radi. Od petka sam tri puta odlazila do salona, ali i dalje stoji ista poruka, da ne radi zbog bolesti. Već sam počela da brinem. Za 13 godina,…
-
Ipak poželim neko pismo
Kada su iščezla ljubavna pisma? Kada su nestala iz običnog života i postala samo deo slatkog sećanja za one koji su imali tu sreću da vole i budu voljeni u neko drugačije, mnogo naivnije i romantičnije vreme? Ljubavna pisma još postoje samo u knjigama i u filmovima, i tek ponekad na forumima na netu. Sms ili mail, bez obzira na jačinu osećanja ili broj najšašavijih reči koje zaljubljeni razmenjuju, ne mogu da zamene rukom ispisane redove po diktatu srca, koji svaki put bude nežnost i iznova opijaju čula. Čak i kada emocije utihnu i davna ljubav bude samo deo naše sentimentalne istorije, stara pisma miluju dušu. Obožavala sam ljubavna pisma.…
-
Predeo slikan Pavićevom magijom
Magija, san i stvarnost i njihovo stalno preplitanje. Romani obojeni čarolijom vrve od divnih zaboravljenih reči i izraza, koji hrane i um i dušu. Ukrašena metaforama i alegorijama, pisana posebnim stilom, književna zaostavština Milorada Pavića nije razumljiva svima, ali je dragocena onima koji uspeju da je shvate. I meni je trebalo vremena. Čitajući dobro ušuškane životne istine promenila sam pogled na književnost, život, svet, univerzum. Pavić se proslavio 1984.godine neobičnim romanom-leksikonom „Hazarski rečnik“, kojim je vaskrsao iščezli narod-Hazare. Roman je preveden na 21 jezik, a objavile su ga najuglednije izdavačke kuće širom sveta. „New York Times“ ga proglašava za jedno od sedam najboljih književnih dela objavljenih u Sjedinjenim Američkim Državama.…
-
Sami krojimo svoju sudbinu
U situacijama koje izgledaju bezizlazne, na raskrsnicama života kada treba doneti važne sudbonosne odluke, u trenucima kada se nagomilaju porodične, profesionalne ili emotovine dileme, u zdravstvenim i drugim životnim krizama, mnogi pomoć traže u položaju zvezda, govoru karata, rasporedu zrna pasulja…Čak i danas. Mnogi bi da zavire u budućnost očekujući da im čitači sudbine kažu baš ono što žele, svejedno da li se radi o novčanom dobitku koji će rešiti sve brige i probleme, o udaji za princa na belom konju i zajedničkom životu kao iz bajke, o novom poslu koji garantuje uspeh, slavu i dobru zaradu ili o naprasnom ozdravljenju od neizlečive bolesti. Oni koji se za pomoć obraćaju…
-
News junkie
Dešava se da prođe čitav dan a da ne pogledam vesti ni na jednoj od nacionalnih i regionalnih televizija. I ne smeta mi…Ne osećam se odsečeno od sveta, neobavešteno, van zbivanja… Možda to i ne bi bilo tako čudno da do pre godinu dana nisam bila njuz zavisnik. Dan mi je počinjao i završavao uz vesti. Politička dešavanja, ekonomska kretanja, crna hronika, društvene teme, gradske aktuelnosti, novosti iz kulture, sportski podvizi, vremenska prognoza… Prva pomisao ujutru dok daljinskim šaltam kanale bila mi je „šta se desilo dok sam spavala?“, a onda grozničavo slušanje jutarnjih vesti i pažljivo čitanje teleteksta i krolova u jutarnjem programu. Po dolasku na posao sledilo je…
-
Zaječar – čudesna priča
Najstariji sačuvani pisani trag o Zaječaru potiče iz turskih teftera iz 1466.godine, ali se ne zna pouzdano kako je grad dobio ime. Po jednom tumačenju po zecu, što se nekada izgovaralo zajac ili zajek, po drugom se „zasluga“ pripisuje paši iz Vidina Said Ašaru, dok ima i onih koji zastupaju tezu da je u osnovi imena grada reč „saettia“, odnosno strela. Ovo sigurno znaju mnogi, koji se, rekle bi Suzana, Jelica i Nina, autorke knjige „Zaječar čarobna priča“ osećaju Zaječarcima po poreklu, rođenju ili opredeljenju, ali su im verovatno nepoznati mnogi podaci iz petovekovne pisane istorije grada prikupljeni i objavljeni u ovoj monografiji grada na Timoku. Priče o Zaječaru, od…
-
Dani praštanja
Danima već razmišljam o Božiću i Badnjem danu, kao praznicima mira, ljubavi i praštanja. Toliko se toga nakupilo u meni, da će me plima progutati ako u sebi ne nađem snage da oprostim onima koji su mi svesno ili nesvesno naneli bol. I to ne zbog toga što oni zaslužuju oproštaj, već zato što je meni potreban mir. Uhh, nisam dobra u opraštanju…ne ide mi baš. Možda i zbog dobrog pamćenja, koje je često usud, a ne dar. Nešto bih ponekad volela i da zaboravim, ili možda da selektivno odložim u fioke sećanja, ali ne može se tako…Lakše je reći zaboraviću, oprostiću, nego to i uraditi. Niko voljom, ni zaklinjanjem…
-
Ples je tajni govor duše
„Ples je tajni govor duše“, zapisala je davno balerina i koreograf Marta Grejam. I zaista, bar za mene, ništa nije tako intimno i iskreno kao ples. Retko plešem, mada volim, jer se tada pred tuđim očima osećam ogoljeno, potpuno otvoreno, kao da najtananija osećanja kojima je duša protkana iznosim na videlo… i nežnost, i strast, i ljubav, i tugu, i čežnju, i opijenost… Da bih mogla da se prepustim plesu moram da uživam u muzici i da verujem osobi u čijem sam zagrljaju. Verovatno zato mogu na prste jedne ruke da nabrojim sa kim sam zaista plesala od devojaštva do sada. Tu, naravno, ne mislim na drugare i kolege. Mišljenja…
