-
Zadeni za pojas, Mirkoviću!
Čovek zapeva, zaigra pa i za pojas zadene. I kaže sebi e sad je dosta. Mislim, razumete, ovo se odnosi na normalne ljude. Čitam i gledam ovih dana kako se jedan od isključenih naprednjaka, Saša Mirković, predsednik Skupštine Grada Zaječara, uporno koprca da dokaže da nije kako zapravo jeste. I kako je on još uvek neprikosnoven u Zaječaru a njegovi odbornici nepokolebljivi te će do kraja ostati uz njega. A kraj mu je kada ga smene sa mesta predsednika skupštine, što je politička neminovnost. Pa neće valjda naprednjaci ostaviti da gradom na Timoku rukovodi onaj kojeg su zbog nepoštovanja partijske discipline sami smenili? Ko u to veruje? Niko, pa ni…
-
“Jer sve što ljubimo stvorili smo sami”
“Muškarac je uspeo da izmisli i pripiše ženi sve odlike karaktera koje ona, u stvari, nema, čak koje su više njegove nego ženine. Tako, muškarac misli da je žena slaba i zbunjena, a ona je izvanredno gipka, smela, dosledna, i uvek zna šta hoće i koliko može.” Ovako je pisao Jovan Dučić (1871 – 1943). Za svaku njegovu misao o ženi, a pročitala sam ih mnogo, čini mi se da bih i ja tako rekla. Čak i kada je pisao o ženi kao varljivoj, lažljivoj, proračunatoj, lukavoj, prevrtljivoj. Znam da sve mi to jesmo, ponekad. Mnogo više nego muškarci. Ali, umeo je i žestoko da nas uzdigne. Našu pamet, snalažljivost,…
-
Imao je najtužnije oči
Ne znam kako se zvao taj maleni dečak. Imao je desetak godina a poslednje dane proveo je u Institutu za majku i dete na Novom Beogradu. Davno je to bilo. Imala sam 17 godina, išla u III razred Medicinske škole u Beogradu, pedijatrijski smer. Tih dana, praksu smo obavljali u Institutu. Smena je počela tačno u 6. Svaka od učenica bila je zadužena za po jednu sobu u kojoj su ležala bolesna deca. Deca za koju smo znale da nikada neće izaći iz bolnice. Ali mi je taj maleni dečak ostao evo i nakon 45 godina u sećanju. Tog jutra đavo me naneo da, idući hodnikom, ugledam kroz poluotvorena vrata,…
-
Vučić jasno i glasno odgovorio Saši Mirkoviću
Isključeni naprednjak Saša Mirković, predsednik Skupštine Grada Zaječara, iskoristio je i proslavu šestogodišnjice osnivanja SNS –a da, u svom maniru, preko svojih novinara, plasira svoju priču o tome kako će, tobože, Glavni odbor stranke odlučivati o njegovom isključenju. U krajnje providnom i nevešto izmontiranom prilogu, dopisnik Best televizije uvodi u priču rečima:“ U delu za postavljanje pitanja, novinare je najviše interesovao Vučićev stav u vezi duplih funkcija u SNS – u i informacija o isključenju iz stranke pojedinih funkcionera koju u javnost plasiraju predstavnici Izvršnog odbora stranke“. Potpuno smo sigurni da ovo pitanje nije najviše zanimalo novinare, bar ne većinu, ali ono što je simpatičnije je plasiranje odgovora Aleksandra Vučića.…
-
Pobrkao si lončiće, Mirkoviću!
Mag manipulacije, još uvek aktuelni predsednik Skupštine Grada Zaječara, Saša Mirković, ne prestaje da izvrće činjenice, pokušavajući i dalje da svoje stavove predstavi jedino merodavnim. Tako je juče, na vest da je Izvršni odbor SNS – a, doneo odluku o njegovom isključenju iz stranke, to prokomentarisao ovako: “Neko očigledno nije dobro pročitao Statut SNS, jer člana Glavnog odbora ne mogu odstraniti dekretom na IO. O tome će odlučivati Skupština i Glavni odbor SNS i nadam se da ću tamo imati priliku da kažem ono što nisam mogao na sednici IO, gde me nisu ni pozvali.” Priznajem, našla sam se među onima koji nisu pročitali Statut SNS pa to danas učinih.…
-
Kažu, oslobođen je Zaječar!
Ne pamtim da je u Gradu Zaječaru ijedna vest eksplodirala poput bombe kao što je ona sinoćna : da je iz Srpske napredne stranke isključen Saša Mirković, predsednik Skupštine Grada Zaječara. U normalnim okolnostima to bi samo značilo da je partija iznad pojedinca i da se moraju poštovati partijska disciplina i hijerarhija. Ništa drugo. Logičan kraj individualne neposlušnosti. U Zaječaru to je, međutim, više od vesti. Mnogo više. Zašto? Zato što budi nadu i veru da ipak ima pravde i prava. Sećam se, ne tako davno, isti Saša Mirković oduglovačio je, mislim, tri meseca pre nego što je podneo ostavku na mesto pomoćnika ministra za saobraćaj jer je u međuvremenu…
-
Da mu tražiš bubreg i bubreg bi ti dao
Ovo je priča o zbivanjima “iza kulisa” u jednoj zaječarskoj osnovnoj školi. I nikako nije izuzetak, toga ima širom Srbije. Čuh je onomad, u jednom opuštenom društvu, uz kaficu i razgovor šta ima novo u gradu. Kasnije sam saznala nove detalje. Lajtmotiv predstave je izbor direktora. U glavnim ulogama gospodin direktor lično i gospođa učiteljica, samozvana zamenica prvog čoveka koja jedina ima ormarić u njegovom kabinetu. Odmah da se razumemo: njena podrška i obožavanje nisu na emotivnoj ili sličnoj osnovi. Ma ne. U pitanju je ogoljeni interes ali o tome ćemo drugom prilikom. Elem, došlo je vreme za reizbor direktora. Po prvi put za 13 godina pojavio se protivkandidat. Iz…
-
Ne čekajte, sutra može biti kasno!
U karijeri novinara doživljavala sam susrete sa nebrojeno mnogo građana. Ali će mi jedna priča ostati zauvek u sećanju kao i stid što nisam odregovala profesionalno. Bio je vikend, popodne bez mnogo gužve, vreme pripreme glavne informativne emisije. Sasvim običan dan što je inače retko u novinarstvu, pogotovo u jednoj regionalnoj televiziji. U redakciji tišina, svako radi svoje. A onda vrata otvara jedna vremešna žena i odmah, pomalo i sama zbunjena, kaže: “Ja sam došla samo da vam se zahvalim jer da nije bilo vas ja možda uskoro ne bih bila živa.” Odmah sam skočila, ponudila joj da sedne i ispriča nam o čemu je reč. Kaže, njena ćerka imala…
-
Vreme je da budemo ljudi!
“Dođu tako vremena kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se se obogati” , reče davno Andrić. “Incidenti”, kako nazivaju ove vandalske metode zastrašivanja komšija Albanaca potvrđuju da nikada i ne prolaze. Takva vremena. Samo je pitanje hoćemo li i kako i mi, normalni, progovoriti. Vreme je za skidanje kape. Svim onim anonimnim ljudinama koji su našli načina da kažu „ne damo svoje komšije“. A ti Albanci čije ste pekare palili i razbijali sinoć u Novom Sadu, više su Novosađani nego vi, zapamtite to. Sram vas bilo, bagro jedna. — Tatjana VE-ho-vEc! (@Mooshema) October 17, 2014 Na Novi Sad pa i celu Vojvodinu bačena je senka. Tobože, svi su huligani. Ne…
-
Bravo Tomo SrbinU!
Ne znam da li ste i vi primetili ili se samo meni učinilo da su brižljivo odabrani građani Beograda i Srbije pozdravili svog predsednika zvižducima. Na vojnoj paradi. Onako, diskretno, više da ga opomenu. Kao da su slutili da će se svojski obrukati. Nije da sam neki jezički čistunac, još manje stručnjak a sa Klajnom ne smem ni da se poredim. Muči me to cele noći. Ko li toliko ovaj naš srpski jezik iskomplikova sa nekakvih sedam padeža, kada se zna da su nam dovoljna tri. Do petog ko stigne taj je već majstor lingvistike. Poznato je da predsednik države Srbije ne mora da zna sve padeže i da se…
