-
Gde su nestali Tom i Džeri?
„Mama, mama, evo ga crtani film koji si volela kad si bila mala!“, uzvikuje moj mlađi sin budeći me. S mukom otvaram oči, a na ekranu crtani junaci mog detinjstva – Tom i Džeri. I to u specijalnom, novogodišnjim izdanju. Generacije klinaca, pre i posle mene, odrastale su uz dogodovštine ove dvojice veseljaka, kao i uz avanture Popaja, Pink Pantera, Duška Dugouška, Pere Detlića, Brzog Gonzalesa… Bilo je to neko drugačije, mnogo jednostavnije i naivnije vreme, kada su deca zaista bila deca. Nestrpljivo smo pred televizorom čekali 7:15 uveče da vidimo kako će Popaj u borbi za Olivinu ljubav nadmudriti Badžu, ili kako će Gonzales uspeti da dođe do sira.…
-
Neke se tuge nikada ne prebole
Pod velikim trpezarijskim stolom, šćućureni između stolica, ređamo kocke, gradeći stari Majdanpek. Ja, petogodišnja mezimica Sporićevih i Anđelkovićevih, i moj deda Mile, koji se sa skoro dva mestra visine, jedva smestio ispod stola. Slika druga. Za istim tim masivnim, četvrtastim stolom deda i ja igramo tablić. I kad su mi karte očajne, a ja suviše mala da shvatim da nije tragično izgubiti, deda se napravi nevešt i veselo kaže: „Zanka, opet si pobedila.“ I tako ređaju se slike u mom sećanju…svakog dana zajedno čitamo „Večernje novosti“, omiljene dedine novine, letim nebu pod oblake dok me deda ljulja u obližnjem vrtiću preko puta zgrade, vezice prvih crvenih trešanja koje mi je…
-
“Nema većeg čuda od dvoje koji se vole”
“Dakle, drage moje devojčice, nije uopšte važno imate li 14, 17, 20 ili 56 godina! Susretao sam ja i devojčice od 72, i odmah se nekako videlo da su još klinke….Jer, drage moje naglo ostarele devojčice, niste vi krive što se život našalio s vama, pa vas jednog jutra probudio kao i obično u pola šest, kad ono — osam banki. Opa! A vi se još pitate da li je 1900.” Ima li devojčice u bivšoj Jugoslaviji, bez obzira na godište, koja sebe nije pronašla u predivnoj knjizi Mome Kapora, njegovom prvencu “Beleške jedne Ane”? Voleo je Kapor ljubav, svet oko sebe, lepe žene, boemski život, a umetnički nadaren lako…
-
Hoće li Antić i Ilić podneti ostavke zbog Majdanpeka?
Majdanpek je i bukvalno crna rupa na karti Srbije skoro 48 sati. Ljudi su bez struje, vode, grejanja, tek sinoć su uspostavljene telefonske veze i mobilna mreža jednog od operatera… I nikom ništa. Niko ne snosi odgovornost što po ciči zimi građani nemaju elementarne uslove za život. Škole i vrtići ne rade, bolnica se na jedvite jade snalazi uz agregate, ali nafte ponestaje, novac u banci i sa bankomata ne može da se podigne, tako da su oni koji nemaju gotovinu kod sebe prinuđeni da u ekstremnim uslovima preživljavaju kako znaju i umeju. Ni prekjuče popodne, ni tokom te večeri i celog jučerašnjeg dana NIKOM od nadležnih iz republičke vlasti…
-
Gradić pod Staricom u mraku
Majdanpek je već satima bez struje, javljaju mi mama i tata koji šćućureni pod ćebetom na trosedu u dnevnoj sobi, uz svetlost sveće, slušaju stari tranzistor. Kao nekada. U pet popodne sve se utišalo, i stari lift, i pumpe za grejanje, muzika kod komšija na spratu, nema ni graje u soliteru…Zbog ledene kiše iz sistema su ispala dva dalekovoda. Ko zna da li će, uprkos obećanjima, kvar biti otklonjen ove noći. Za one koji prvi put iz pravca Zaječara ulaze u grad, Majdanpek je vrlo čudan, za one koji ne vide njegovu lepotu samo „rupa“, a za druge mali dragulj sakriven među bakrom bogata brda. Mogu da zamislim kako izgleda…
-
Hvala vam za zajednička svitanja!
“Vreme postoji samo u kalendaru, u životu svako ima svoje vreme”, zapisao je Milorad Pavić, jedan od mojih omiljenih pisaca. I zaista mislim da je tako, i da, uprkos tome što kalendar pokazuje da Novo jutro danas obeležava dva meseca postojanja, nama je vreme naprosto proletelo. Kad ulazite u avanturu pisanja bloga, bez obzira na novinarsko iskustvo, sve vam je novo i nepoznato, strepite da li će to što pišete i osećate pronaći put do misli i srca onih koji čitaju, da li će biti dovoljno zanimljivo ili aktuelno da se ponovo vrate na vaše stranice, hoće li vas skapirati? Divni ljudi koji nas prate, čitaju, pišu, dokaz su da…
-
“Sreća je lepa samo dok se čeka”
Uz poeziju Desanke Maksimović odrastale su generacije mladih sudbinski povezanih na balkanskoj vetrometini, gde su emocije često zvezda vodilja. Pesme o mladosti, čežnji, samoći, devojačkoj strepnji i strahu od onoga što bi moglo ubiti iluziju o čistoj, idealnoj ljubavi, lako su našle put do srca ustreptalih od nabujalih osećanja. Slutnja i strepnja, kao sinonimi traganja za lepotom, zanosima i uzletima u visine, utkane su u svaki stih Desankine ljubavne poezije. Najtananijim otkucajima duše, u kojima je ljubav još uvek iluzija, snevanje i iščekivanje, posvećena je i njena najpoznatija pesma “Strepnja”. Ova oda nevinoj ljubavi, punoj zanosa i nade, donela joj je i prvo književno priznanje, daleke 1925.godine, na…
-
„Dete je dete, da ga volite i razumete“
„Dete je dete , da ga volite i razumete.“ Pesmu „Dete“, iz koje su ovi stihovi, napisao je pre mnogo godina dečji pesnik Ljubivoje Ršumović, uz čiju su poeziju odrastale generacije mališana, među kojima i moja. Univerzalni recept za odgajanje dece ne postoji, ali bi se sva mudrost svela na ljubav, pažnju i razumevanje. Izvor fotografije: wannabe.magazin Danas, kada se u čitavom svetu obeležava Međunarodni dan deteta, mediji nas bombarduju stravičnim podacima o broju mališana na rubu egzistencije, o nejakim stvorenjima žrtvama izopačenih nasilnika, o onima koji odrastaju bez elementarnih uslova za život i koja nikada neće steći ni osnovno obrazovanje.…
-
Bitka za male heroje
U svetu se svake godine prevremeno rodi skoro 15 miliona beba, a 17. novembar je datum kada se na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou skreće pažnja na probleme koje imaju ovi mališani i njihovi roditelji. Normalna trudnoća traje 40 nedelja, a porođaj pre 37.nedelje smatra se prevremenim. U Srbiji pre vremena na svet dođe 4.000 beba, odnosno 11 svakog dana. I moje starije dete rođeno je pre vremena, na pragu 36.nedelje. Zamalo i mlađe. Nije bilo toliko drastično kao kod beba rođenih u sedmom mesecu, na primer, ali noć straha, od pucanja vodenjaka do Aleksandrovog plača, provela sam u mukama. Ne u fizičkim koliko u strahovima da li će sa…
-
Država bi da prevaspita roditelje
Država Srbija, božji raj na zemlji, gde je sve idealno, rešila je da zakonom uredi samo još jednu malu sitnicu koja je preostala i koja prosto kvari sliku savršenstva naše srećne, napredne i bogate zajednice nasmejanih ljudi. Pošto je našoj deci obezbedila perfektne uslove za rađanje, odrastanje i školovanje, uz obilje svega što im duša ište, sada će malo prevaspitati i roditelje. Prednacrtom Građanskog zakonika zabranjeno je fizičko kažnjavanje dece, a kako je za Tanjug objasnila članica Komisije Olga Cvejić Jančić „ovim predlogom uvode se novi standardi ponašanja u porodici“ Nije važno što se iznevereni, razočarani, nezaposleni, premoreni od obavljanja raznih poslova „na crno“ za mizernu crkavicu kod nezahvalnih despota,…
